Za bolje korišćenje platforme, molimo Vas da koristite CHROME, FIREFOX, OPERA ili EDGE pretraživače.
Kako da pripremite povrtnjak na manjim parcelama?

Kako da pripremite povrtnjak na manjim parcelama?

VAŠA BAŠTA-PLANIRANJE POVRTNJAKA

Korisni saveti i predlozi za predstojeću sezonu.

Konačno ste odlučili da oformite svoju baštu?

Mi Vam nudimo plan kako to možete uspešno uraditi.

Uz malo volje i rada, ljubavi prema biljkama i prirodi, prilično je lako napraviti svoj mali vrt!

Odakle početi?

Izrada plana planiranje povrtnjaka
Planiranje povrtnjaka – izrada plana

 

Prvo pravilo prilikom planiranja povrtnjaka je izrada plana! Naime, kada se napravi plan, nove ideje će dolaziti same od sebe.

Za povrtnjak, ukoliko se još niste odlučili, je jako važno da bude na mestu gde ima dovoljno sunca. Po pravilu, trebalo bi da izbegavate ona zemljišta koja su obrnuta severu, severoistoku ili severozapadu. S druge strane, ukoliko ne možete naći zemljište koje je sasvim jugu okrenuto, onda treba potražiti bar u položaju zapadnom, jugozapadnom ili jugoistočnom.

položaj povrtnjaka
Položaj povrtnjaka

Neophodno je da izmerite dimenzije celog budućeg povrtnjaka, zatim izračunati dimenzije proizvodnih površina, odnosno gredica, te površinu staza. Koliko će biti velike gredice zavisiće od vrste povrća koje sadite – staze između gredica mogu biti oko 25 centimetara.

Ne zaboravite da osigurate i dovoljno prostora na kojem može biti, recimo kućica za alat, pa čak i za kompostište u kojem možete sami izrađivati kompost od otpadnog materijala iz vrta.

Nije važno kolika je površina bašte, čak i ako je baštica mala – uz pravilnu organizaciju, plodored i kombinaciju biljaka koje ne traže mnogo prostora možete proizvesti povrće za svoje potrebe.

izdignute leje
izdignute leje, saksije, drvena korita

 

Takođe, moguće je biljke saditi u izdignute leje, saksije, drvena korita i slično, kako bi se dobilo na uštedi u prostoru i kako bi se racionalnije iskoristio već postojeći prostor!

Naravno, vi ćete sami odlučiti, ukoliko ne možete sve kulture saditi zbog nedostatka prostora, šta vam je prioritet i koje povrće vaša porodica voli da konzumira.

ZAPAMTITE! Povrtarstvo je moguće voditi samo s pravilnim i redovnim natapanjem (navodnjavanjem). Ako je podnebije hladno i kišovito, tu neko povrće ne može da ,,napreduje”, kao i tamo, gde je pretoplo.

Prilikom planiranja povrtnjaka veoma je važan i plan setve i sadnje!

Za potrebe setve i sadnje:

  • Prvo, napravite spisak koje kulture želite da gajite, kao i to koliko čega koristite.
  • Pa na osnovu toga procenjujete kolika je površina potrebna za svaku odabranu kulturu.

Kulture koje ste odabrali da gajite, možete podeliti u tri osnovne grupe koje se određuju prema količini potrebnih hranjivih materija za rast i dobru plodnost.

Grupa 1

Kulture koje zahtevaju više hranjivih materijaKulture koje zahtevaju više hranjivih materijaKulture koje zahtevaju više hranjivih materijaKulture koje zahtevaju više hranjivih materija

U ovu grupu spadaju biljke koje za rast i razvoj traže zemlju jako obogaćenu hranjivim materijama. Hranjive materije se stvaraju, tako što se zemlja dobro nađubri kompostom i stajnjakom!

Kulture koje zahtevaju više hranjivih materija su: krompir, tikvica, kupus, kelj, karfiol, celer, paradajz, paprika, praziluk.

Grupa 2

Kulture koje zahtevaju zemlju srednje obogaćenu hranjivim materijamaKulture koje zahtevaju zemlju srednje obogaćenu hranjivim materijama

U ovu grupu spadaju biljke koje zahtevaju zemlju srednje obogaćenu hranjivim materijama, a to su: crveni i crni luk, beli luk, zelena salata, spanać, cvekla, šargarepa, peršun, paškanat, rotkvice.

Grupa 3

povrće koje zahteva zemlju sa malo hranjivih materijapovrce koje zahteva zemlju sa malo hranjivih materija

U ovu grupu spadaju biljke koje zahtevaju zemlju sa malo hranjivih materija, a to su: pasulj, grašak, boranija, kao i jednogodišnji začini: bosiljak i mirođija.

PLODORED (promena mesta sadnje / setve)

Još u starom Rimu, tadašnji zemljoradnici su znali pravilo da se zemlja posle upotrebe mora “odmoriti” kako bi jednako dobro davala prinose i bila plodna. Iz te davne prakse je nastalo pravilo o rasporedu sadnje povrtnih kultura tokom 3 godine.

Ovo pravilo često koriste bio-baštovani, koji ne koriste hemijska sredstva u agrotehničkim merama. Ko želi zdrav povrnjak bez hemije, bilo bi dobro da obrati pažnju i na plodored. Vrlo je jednostavno. Kako u jednom delu vaše bašte rastu biljke iz grupe 1 , u drugom delu iz grupe 2 , a u trećem biljke iz grupe 3 , potrebno je da naredne sezone biljke sadite na drugo mesto.

Postupak je sledeći:

Biljke iz grupe 1 se sade na mesto gde su prethodne godine rasle biljke iz grupe 2, biljke iz grupe 2 na mesto gde su rasle biljke iz grupe 3, a biljke iz grupe 3 na mesto gde su rasle biljke iz grupe 1. Neophodno je svakoga proleća dodatno zemljište prihraniti kompostom i stajnjakom, kao i izvršiti rotaciju sadnje.

Postoje biljke kojima nije potrebno svake godine menjati mesto. U ovu grupu ubraja se paradajz, koji na jednom mestu može rasti 2-3 godine i jogode koje i 3 godine mogu rasti na istom mestu. S tim što je jagodu potrebno krajem leta “razbokoriti”-podmladiti. Tako ćete dobiti i mlade biljke i kvalitetniju i plodniju staru biljku!

SVEPOVOLJNE” biljke u povrtnjaku – BILJKE ČUVARI

Za ove biljke se smatra da povoljno deluju na sve ostale biljke blizu sebe. Zbog toga su ove biljke dobrodošle u svakom vrtu. Još smo od naših baka mogli čuti da je višestruka korist od sadnje nekih cvetnih vrsta zajedno sa povrćem!

Karakterističan je primer kadifice, koja luči prirodnu supstancu tiofen. Tiofen odbija zemljišne nematode (nematode su sitne, zemljišne životinjice, prisutne u praktično svakom zemljištu i parazitiraju najčešće oko korena biljaka, a ređe nadzemnih delova). Slično kadifici deluju neven, dalija i muškatla.

Postoje i tzv. biljke „zamke”, koje privlače štetne insekte sa drugih biljaka na sebe, npr. bob, dragoljub i suncokret privlače razne biljne vaši. Raštan sadite zajedno sa drugim povrćem iz porodice kupusnjača, jer on oslobađa biljke od buvača!

Ako ste ikada prolazili kroz atar ili se sećate bakine bašte, mogli ste primetiti – zajedničku setvu kukuruza, pasulja i bundeve. Ovako su naši preci sadili od davnina.

Kukuruz omogućava vlažniju mikroklimu za pasulj, pasulju je značajan azot koji usvaja iz vazduha, a bundeve, obzirom na svoju vegetaciju i listove velikog prečnika, služe kao živi malč.

Kako kod ljudi, tako i kod biljaka postoje dobre i loše komšije. Odnosno, postoje biljke koje se zajedno dobro slažu i pomažu u rastu i razvoju, ali i one koje bukvalno jedna drugoj smetaju!

Dobre komšije, odnosno biljke koje bi trebalo saditi zajedno su: šargarepa i luk, koji se uzajamno štite od lukove i mrkvine muve, boranija-kupus, cvekla- šargarepa, tikva-paradajz, crni luk-cvekla, kupus-celer, krastavac-boranija, paprika-šargarepa, kupus-grašak.

Loše komšije, odnosno biljke koje ne bi trebalo saditi zajedno su: boranija-beli luk, crni luk-grašak, kupus-paradajz, paprika-paradajz, paradajz-krompir.

Korisne biljke ili tzv. biljke prijatelji, mogu da se seju ili sade kao ivičnjaci, oko cele bašte ili oko pojedinačne leje. Takođe, moguće ih je saditi po slobodnoj proceni, između povrća u svakom delu bašte, gde za to imate mesta.

Pri formiranju povrtnjaka, dobro je znati, kako neke biljne vrste utiču na štetne organizme, evo nekih primera:

Vrsta biljke: Uspešno deluje protiv:
Beli luk Raznih bakterija i gljivica
Bosiljak Muva i komaraca
Crni luk Mrkvine muve
Dragoljub Lisnih vaši, kupusara, puževa
Ren Krompirove zlatice, puževa, gljivica
Kadifica Nematoda
Majčina dušica Kupusara, puževa
Mlečika Rovca
Maslačak Nematoda
Menta Kupusara i lisnih vaši
Neven Nematoda i kupusara
Paradajz Kupusara
Muškatla Štetočine kupusa i krompira
Žalfija Puževa i kupusara
Pelen Raznih insekata i gljivica
Luk vlašac Štetnih mušica i lisnih vaši

PAR SAVETA – BAŠTOVANSTVO ZA POČETNIKE

Svi koji vole prirodu i boravak u njoj još veći su zaljubljenici u bašte i vrtove.

Bez obzira za koji vid baštovanstva se odlučite, jako je važno da povedete računa o osnovnim stvarima koji se tiču izbora semena, đubrenja, dubine setve i navodnjavanja.

Baštovan koji u svom vrtu prati ritam prirode većinu biljaka seje i gaji direktno na gredici, a tek mali procenat u zatvorenom, na prozorskoj dasci ili plasteniku.

Takođe, mnoge biljke kao što su peršun, komorač, loboda, salata, mirođija, rotkvice, blitva ili spanać mogu se uzgajati na način da se same zasejavaju prepuštene prirodnim okolnostima u bašti.

Takvo “divlje povrće” snažnije je i otpornije na biljne štetočine ili vremenske neprilike poput suše. S druge strane, količina roda na koju utiče i veličina vrta, varira iz sezone u sezonu. Kod planiranja organskog vrta dobro je za početak nabaviti seme iz lokalnih vrtova, budući da je ono najprilagođenije lokalnim klimatskim uslovima. U slučaju da je otežano dobavljanje starih autohtonih vrsta i sorti povrća, poslužiće i standardno iz semenare pod uslovom da se za sledeću sezonu sakupi sopstveno seme.

Direktna setva na otvorenom

U povrtnjaku, prvo treba odrediti mesto gde će se uzgajati pojedina biljka i u skladu sa njenim potrebama pripremiti gredica. Prilikom setve treba misliti i na to da svaka biljka treba svoj vegetacioni prostor, kako bi dobila dovoljno hraniva i vode da dosegne svoj puni razvoj. Česta greška je suviše gusta setva, pa biljčice guše jedna drugu zbog čega vrlo lako može doći do gubitka prinosa. Informacije o načinu setve, redovima i razmaku semenja nalaze se u gotovo svakom baštenskom priručniku , a i internet je pravo vrelo znanja na tu temu.

U praksi to znači da će za povrće poput salate koja ima plitko korenje za razliku od korenastog, prilikom sadnje biti važno da je prvih 20 cm zemlje rastresito i dobro pođubreno.

Način setve razlikuje se čak i između sorti, na primer za niski ili visoki grašak. Kod sejanja treba voditi računa da se uvek ostavi dovoljno rezervnog semena u slučaju da dođe do gubitaka zbog niza razloga – nepogodno vreme, predubokog ili preplitkog položaja semena u zemlji, pokorice i sl. Biljke uzgojene na ovakav način su otporne, priviknute na spoljne uslove i u prednosti pred onima iz klijališta koje nakon presađivanja jedno vreme staju sa rastom.

Dubina setve

Sejanje u bašti jako se razlikuje od načina razmnožavanja biljaka u prirodi. Naime, seme većine biljaka nalazi se na površini tla sakriveno u sloju suve trave i druge vegetacije dok je u šumi reč o pokrivaču od lišća. U vrtu gde je površina zemlje gola ukoliko se ne koristi malč, seme se nema gde sakriti i vrlo lako postaje zalogaj insektima i pticama. Stoga u bašti seme prekrivamo slojem zemlje odnosno sejemo ga na određenu dubinu. Kod određivanja dubine setve važno je da pripazite da seme nije posejano preplitko, ali ni preduboko. Jednostavno pravilo je da seme treba biti prekriveno slojem zemlje koje odgovara sedmerostrukom prečniku semenke. Na primer seme krastavca je oko 3 mm, pa za krastavac odgovara dubina setve 7 x 3mm, je oko 2 cm.

Način setve

Povrće se može sejati u redove, kućice ili slobodno razbacano po gredici.

Važno je zapamtiti da se u bašti ne treba slepo držati pravila. Većina semena može se slobodno razbacati po gredici, no sejanje na određen način može nam dati bolje prinose. U kućice se često seje pasulj mahunar i zrnaš što ima svojih prednosti na težim glinovitim zemljištima na kojima se lako stvara pokorica.

Vreme setve

Najbolje je sejati po oblačnom vremenu uz mogućnost kiše. U suprotnom zemlju treba dobro zaliti pre i nakon sejanja.

Setva u zatvorenom

Rasad uzgajamo iz više razloga, no za kulture koje potiču iz tropskih krajeva razlog je jasan. U našim klimatskim uslovima leto je često prekratko za puni vegetacioni rast biljke koje imaju velike potrebe za toplotom.

Rasad paprike, paradajza, patlidžana ili tikvice se zato često uzgaja u zaštićenom prostoru, hladnim ili toplim klijalištima. Takođe u klijalištima možemo uzgajati i biljke koje nemaju tolike zahteve za toplotom, ali želimo da ih posadimo u vrtu radi ranije berbe. To su na primer salata, spanać, blitva, kupusnjače, celer i druge.

Baštenska sezona ove godine kasnije počinje, ali to nikako ne znači da treba ući u trku s vremenom i nametati biljčicama tempo. Za koju god se tehniku sejanja odlučili svaka od njih imaće svoje prednosti i mane zavisno od karakteristik vrta u kome rastu.

Beleške koje vodite o tom procesu uveliko će vam pomoći u nalaženju najboljeg pristupa.

Kalendar radova u povrtnjaku

Januar:

– U januaru pristupa se pripremi leja i tunela. U ovom mesecu počinje setva u leje paprike, paradajza, krastavca i salate.

– Vrši se nega biljaka u lejama, kao i ispitvanje klijavosti semena.

Februar:

– Setva u leje paradajza, paprike, kupusa i kelerabe za ranu njivsku proizvodnju.

– Nega rasada u leji: provetravanje, zalivanje, prihrana i zaštita,
– Zatim, pikiranje paradajza i paprike posejane u januaru i priprema bašte.
-Primena zemljišnih herbicida na površinama za uzgoj crnog luka i graška,
-U povoljnim vremenskim uslovima, sadnja crnog i belog luka i setva spanaća, salate, rotkvice, graška, mrkve, peršuna i paštrnaka.

Mart:
Setva spanaća, salate, rotkvice, graška, mrkve , peršuna i paštrnaka.
Sadnja krompira, salate, kupusa, kelja, kelerabe i rena,
-Izgradnja i priprema mlakih leja i setva paprike, paradajza, plavog patliidžana, celera i kupusnjača za proizvodnju rasada.

April:
Uništavanje korova zemljišnim herbicidima, na površinama na kojima će se sejati paradajz, paprika, pasulj i boranija.
Suzbijanje korova u izniklom luku, grašku i dr.povrću.
-Nega rasada paradajza, paprike i plavog patlidžana u leji,
Završavanje setve luka, graška i šargarepe,
Direktna setva paprike početkom, paradajza polovinom, a krastavca, tikvice, pasulja, boranije i kukuruza šećerca u trećoj dekadi aprila,
-Sadnja krompira, kupusa, karfiola i kelerabe,
-Berba salate, spanaća, rotkvica i mladog luka.

Maj:
-Suzbijanje korova u izniklom povrću
-Zaštita paradajza, krompira, krastavca i kupusa od plamenjače i od drugih bolesti,
-Praćenje razvoja krompirove zlatice i prskanje kada se ispile larve.
-Prihrana, zalivanje i okopavanje useva.
Setva pasulja, krastavaca, lubenica, dinja, kukuruza šećerca…
Sadnja paprike, paradajza, krastavca, lubenica, dinja, plavog patlidžana i celera.
Berba kelja, salate, spanaća, graška i vađenje mrkve i mladog krompira.

Jun:
– zaštita paradajza, krastavaca, luka i kupusa od plamenjače i drugih bolesti.
-Papriku štititi od bakteriozne pegavosti lista i ploda, uvenuća, plamenjače, truleži vrha ploda i lisnih vaši.
-Lubenice zaštititi od fuzarioznog uvenuća.
-Prihranjivanje biljaka.
-Berba kupusa, kelja, karfiola, kelerabe, salate, spanaća, rotkvica, mladog luka i rane mrkve.
-Priprema zemljišta i setva rotkvice, salate, b
oranije, cvekle, peršuna , paštrnaka i praziluka.

Jul:
-Zaštita paprike, paradajza, krastavaca, lubenice i krompira od bolesti i štetočina, koje su se pojavile u prethodnom mesecu.
-Pasulj i boraniju sačuvati od bakterija, a kupus za jesenju proizvodnju od plamenjače i buvača.
-Prihrana i zalivanje useva.
Beru se paradajz, paprika i krastavac, vade crni luk i krompir.
-Setva postrne boranije, kornišona i rotkve.
-Sade se kupus, kelj, karfiol i kasni paradajz.

Avgust:
-Povrće se štiti od istih bolesti i štetočoina kao u prethodnom mesecu.
-Pravilo je da se prvo oberu zreli plodovi, a zatim biljke zaštite.
-Obratiti pažnju na izbor preparata.
-Biljke iz druge setve, kao što su boranija, kornišoni i kupus treba zaštititi od plamenjače.
Vađenje crnog luka i berba paprike, paradajza, plavog patlidžana, salate, lubenica i dinja.
-Setva salate, spanaća, rotkve, rotkvice i luka srebrnjaka za proizvodnju rasada.

Septembar:

– Zaštita je ista kao u toku prethodnih par meseci. Trebalo bi koristiti preparate s najkraćom karencom.
-Biljke u bašti neophodno je negovati i zaštititi od eventualnih ranih mrazeva.
Berba boranije, kornišona, paradajza, paprike, i drugog jesenjeg povrća. Vađenje krompira.
-Postepena setva rotkve, spanaća i salate svakih 7-10 dana.

Obrada zemljišta.

Oktobar:
Sadnja salata, beli, crni i luk srebrnjak.
Jesenja setva spanaća i ozimnih sorti graška.
-Paradajz bi u oktobru trebalo staviti na dozrevanje, a karfiol na dorastanje.
Berba kupusa, karfiola, rena i rotkve.

Novembar:
Berba kasnog kupusa, kelja pupčara i vađenje celera, praziluka, šargarepe, peršuna, paštrnaka i rena.
-Sve biljne ostatke gajenih i korovskih biljaka počupati, izneti iz bašte i kompostirati.
-Kasna jesenja obrada zemljišta.

Decembar:
-Priprema zemljišta za leje.
-Popravka alata spremanje toplih leja.
Setva salate, luka i paprike za ranu proizvodnju.

ostavite svoj komentar


Vrh Android Aplikacija
Android Aplikacija