Kako hraniti psa da bi doživeo duboku starost?

Psi su po poreklu, telesnoj građi i građi sistema za uzimanje i varenje hrane – mesojedi. Međutim, pseća ishrana se danas ne zasniva samo na mesu nego i na hranivima biljnog porekla.

---

Danas je pas postao “svaštojed” i u njegovoj ishrani se sve više upotrebljava fabrički proizvedena brašnasta, granulirana, briketirana i konzervisana hrana. S druge strane, sirova i domaća hrana se sve manje koriste u ishrani.

Na tržištu se danas može naći veliki izbor hraniva namenjenih za tačno određene vrste pasa. Takva hraniva treba da sadrže sve neophodne materije za pravilan rast i razvoj pasa. U odnosu na potrebe u hranljivim materijama, u specijalizovanim radnjama za pse mogu da se kupe gotova hraniva za štence, mlade pse u porastu, skotne i dojne kuje, radne pse, kao i za odrasle jedinke, zatim za bolesne životinje, za rekonvalescente itd.

Dnevne potrebe pasa u hranljivim materijama odnose se na potrebe u energiji, proteinima, mastima, mineralima i vitaminima. Izučavanje potrebnih sastojaka za ishranu pasa je dosta složeno s obzirom na to da postoje velike razlike u telesnoj masi pasa, ali i zbog neophodnosti obraćanja pažnje i na rasu. Ishrana psa, naime, zavisi i od njegove rase kao i genetskog porekla..

Hrana za pse može da se priprema svaki dan od hraniva sa kojima raspolažemo. U poslednje vreme, u ishrani pasa, se sve češće koriste i fabrički proizvedena hraniva sa pravilno izbalansiranim hranljivim sastojcima. Naime, postoje i druge vrste hrane, sa domaćom osnovom i industrijskom dopunom.

Podizanjem svesti javnosti o povezanosti ishrane i zdravlja kod pasa stimulisaće veći broj ljudi da povedu više računa o kućnim ljubimcima.

Koja je svrha hranjenja pasa na savremeni način?

Svrha hranjenja pasa na savremeni način je da obezbedi optimalnu ishranu prilagođenu i izdiferenciranu u zavisnosti od toga da li se ona odnosi na kuju u periodu laktacije, skotnu kuju, štence, pse u porastu ili pse koji se ne bave nikakvom aktivnošću.

U svim tim slučajevima, nije potrebno povećavati uobičajene porcije, već varirati njihov sastav u skladu sa realnim potrebama.

Ukoliko obrok nije pravilno izbalansiran i ukoliko životinja duže vreme oskudeva u nekim sastojcima hrane ili ih ima previše u obroku, nastaju mnogobrojni poremećaji u organizmu a dolazi i do razvoja bolesti.

Kao posledica neprilagođene ishrane pasa i neproporcionalne zastupljenosti nekih materija, mogu se posledično razviti i neka specifična oboljenja. Pojava kristala u mokraći i kamenja u bešici (što može dovesti do nemogućnosti mokrenja), hipertenzija i druga kardiovaskularna oboljenja, problemi sa pankreasom, jetrom,  su samo neke od mogućih oboljenja.

Gde bi Vaš pas trebalo da jede?

Bilo bi dobro da podloga na mestu na kojem štene, a kasnije i odrastao pas jede, bude takva da možete lako da je očistite od hrane ili vode koju je isprosipao. To mogu da budu keramičke pločice, ali i beton – ukoliko pas jede napolju.

Važno je podsetiti da, u prvo vreme, štene tek pristiglo u vaš dom, treba da hranite onom hranom na koju je naviklo kod odgajivača, sve dok se ne privikne na novu sredinu, pa i na mesto gde će ubuduće da jede. Jer, ambijent i uslovi na koji je štene naviklo, ne bi trebalo prebrzo da se menjaju u novonastaloj situaciji…

Najbolje bi bilo da se prilagođavanje obavlja korak po korak i detalj po detalj. Na taj način će štene lakše i bezbolnije da se navikne na novu životnu sredinu. Ne treba zaboraviti da je za svakog kućnog ljubimca promena sredine i okruženja, samim tim i uslova življenja, svojevrstan stres.

Nemojte se iznenaditi ukoliko vaš pas, koji jede u dvorištu (pa čak i onaj koji jede u stanu), iz svoje činije uzme dobar komad mesa ili slasnu kosku i hitro je odnese na neko drugo, „sigurno“ mesto i tu je „skriven“ pojede. Bez obzira što u stanu ili dvorištu nema drugih pasa.

Zašto pas to radi?

Reč je o normalnoj, odnosno atavističkoj pojavi (osobini nasleđenoj od  predaka). Naime, živeći u čoporu koji je zajedno lovio da bi preživeo, divlji pas je, ponekad, morao da svoj deo plena „sakrije“ od drugih pasa kako mu ga ne bi oteli i pojeli. On bi tada svoj deo plena odnosio na neko drugo mesto, ne previše daleko, i tu bi ga što brže pojeo.

Taj nagon ostao je u psima sve do danas i u tome nema ničega čudnog. Neki autori objašnjavaju da, iz sličnih razloga, i današnji pas zakopava koske, ali za tu pojavu ima i dodatnih objašnjenja o kojima ćemo još da govorimo.

Idealna posuda za hranu i vodu vašeg ljubimca

Prodavnice opreme za kućne ljubimce ili, kako se to danas kaže, pet-šopovi nude veliki izbor posuda za hranu i za vodu za vašeg psa. One mogu biti raznih veličina i boja i uglavnom su od inoksa ili plastike. Izbor je na vama, uz opasku da će vaš pas jesti i iz onih manje lepih ukoliko je sadržaj u njima za njega adekvatan i ukusan.

Ipak, preporučili bismo one solidnije činije, recimo, od nerđajućeg čelika. One se nude u svim veličinama. Da se ne biste izlagali (kasnijim) dodatnim troškovima, odmah kupite dve kvalitetne činije (jednu za hranu, drugu za vodu) koje će, po zapremini biti odgovarajuće vašem psu i kad odraste.

Važno je da ove činije imaju široko dno kako ih pas ne bi lako prevrnuo!

Zato, kada svom psu kupujete ove zdele, ne štedite. Jer, ako su kvalitetne i od nerđajućeg materijala, on će dugo da traju pa će možda, čak, nadživeti vašeg ljubimca.

Par saveta o vitaminima neophodnih psima

Vitamini su organske materije koje su neophodne u metabolizmu i katalizatori su hemijskih reakcija u organizmu. Vitamin A je značajan za zaštitu organizma i rast, vitamini B grupe imaju značajnu ulogu u prometu ugljenih hidrata, proteina i masti, vitamin E je značajan za reprodukciju, vitamin K je značajan za koagulaciju krvi itd.

Neke vitamine psi dobijaju isključivo hranom, a neke sopstvenom sintezom (vitamin C). Preko hrane psima se mora obezbediti dovoljna količina vitamina B i K. Mikroflora digestivnog trakta siromašna je kod pasa i ne sintetiše vitamin B i K.

Način pripreme hrane utiče na zastupljenost pojedinih vitamina u obroku jer se termičkom obradom hrane neki vitamini gube. U ishrani pasa danas se upotrebljavaju posebni vitaminski dodaci (premiksi) ili gotove smeše koje sadrže dovoljno vitamina. Od sirovih hraniva jetra (džigerica) predstavlja najbolji izvor vitamina.

Kada hraniti starijeg psa?

Ishrana kod starijih, zdravih pasa, treba da bude takva da se njome uspori ili spreči napredovanje metaboličkih procesa povezanih sa starenjem. Cilj je da se takvim načinom ishrane produži životni vek psa. Bez obzira na starost životinje, svaka greška u ishrani – dokazano – ubrzava proces starenja.

Prosečni životni vek pasa je 12 godina (10-25), s tim što psi malih rasa imaju duži životni vek od pasa većih rasa.

Obrok starijeg psa trebalo bi da  bude u skladu sa nekim od sledećih pravila:

• globalno količinsko smanjenje obroka, odnosno energetskih potreba (masti, kukuruznog brašna, krompira, makarona, pirinča itd.) za oko 18%, zbog smanjene fizičke aktivnosti,
• neznatno povećanje procenta proteina (27-28 %) da bi se zadržala optimalna nutricionistička ravnoteža, kao i
• povećanje količine vitamina i biljnih vlakana za dobar rad creva.

Starijem psu treba davati, u određenoj gramaži, govedinu, jetru, kuvani pirinač, pšenične mekinje, tvrdo kuvano (celo) jaje, do kašićicu suncokretovog ulja na dan, masne kiseline u kapsulama i slično.

Kako hraniti odraslog psa?

Mnogi odgajivači i dreseri odrasle pse hrane ili rano ujutru ili kasno uveče. Međutim, neki od njih tvrde da radne pse treba hraniti dva ili tri puta dnevno, sa manjim obrocima.

Vreme ishrane radnih pasa trebalo bi prilagoditi i njihovom ,,radnom vremenu”. Drugim rečima, radne pse ili one u treningu, trebalo bi hraniti najmanje jedan sat pre početka službe ili dva sata pre početka dresure. Takođe, po završenoj vežbi psa treba nahraniti tek nakon pola sata. Radni psi, u koje spradaju lovački psi, trkački psi, psi nosači tereta, psi za vuču, policijski i vojni psi, uvek na raspolaganju treba da imaju svežu vodu.

Manje aktivne odrasle pse, koji ne idu u lov ili nisu u punom treningu, sasvim je dovoljno nahraniti jednom dnevno, eventualno dva puta sa manjim obrocima.

Kod odraslih, zdravih pasa, porcija mora da bude prehrambeno potpuna i uravnotežena. Pre svega, uravnotežena ishrana  kod odraslih pasa treba da omogući njihov normalan rast i razvoj.  Uravnoteženom i potpunom ishranom zdravog, odraslog psa sprečićete razvoj bolesnih stanja povezanih s bilo kojim nedostatkom ili viškom jedne ili više zdravih komponenti.

Kako hraniti štenad?

Što se tiče štenadi, oni se obično posle 40 dana odbijaju od sise, posle čega idu kod novih vlasnika. Najintezivniji rast štenadi je do šest meseci starosti, zbog čega štenadima obavezno mora da se posveti maksimalna pažnja – neophodno je hraniti ih četiri do pet puta na dan.

U periodu posle 40-tog dana života, štene već može da jede hranu koju pripremate i odraslom psu. Za razliku od odraslih pasa, štene mora da dobija mnogo veću količinu proteinskih, mineralnih i vitaminskih nego energetskih materija.

Belančevine treba da čine oko 50%, pa i više ukupne količine dnevne hrane, uključujući meso, mlečne proizvode, jaja, sojinu sačmu.

Energetska hrana, poput masti, kukuruznog brašna, krompira, makarona, pirinča i drugo, bi trebalo da čini oko polovinu dnevnog obroka. Energetsku hranu štenetu treba da dajete kuvanu, dok bi mesne proizvode, po mogućnosti, bolje bilo da dajete u sirovom obliku. Naravno, ukoliko meso potiče od zdravih životinja ili ga pri kraju kuvanja energetskih hraniva dodajete u poslednjih 10-15 minuta.

Povećane potrebe mladog psa za kalcijumom i fosforom zadovoljavaju se, pored davanja velikih butnih kostiju (svinjske, goveđe) pečenim i sitno mlevenim, izdrobljenim Ijuskama od jajeta ili određenom količinom kalcijuma iz gotove smese. Obavezno se, uz ove smese, dodaje i D vitamin jer utiče na resorpciju kalcijuma i fosfora.

Pileće cevaste kosti ne smeju da se daju psu! Cevaste kosti mogu da povrede i usnu duplju i unutrašnje organe psa, a mogu dovesti i do gušenja.

Kako hraniti kuju u laktaciji?

Kuja koja se tek okucila i u laktaciji je ima velike energetske potrebe. Zato bi hrana trebalo da bude što bolje izbalansirana. Od treće do pete nedelje, kada je laktacija kod kuje najjača, važno je obratiti pažnju na količnski unos masti, belančevina, kalcijuma, kao i vitamina A.

Kujino mleko u laktaciji je izuzetno hranljivo. Mleko kuje je tada bogato mastima i belančevinama, te je pravilnom ishranom neophodno da se obezbede sve hranljive materije. Ovaj period, u kom počinje trošenje zaliha u organizmu, kod kuje može da dovede i do mršavosti, iscrpljenosti i pada imuniteta.

Od presudne je važnosti da u ishrani  kuje budu zastupljene biološki visoko vredne belančevine, lako svarljivi ugljeni hidrati i optimalna količina kalcijuma i fosfora. Potrebna energija se može nadoknaditi kroz povećanu količinu masti, kao što je hrana super premijum kvaliteta.

Uopšteno, evo osnovnog pravila ishrane pasa:

• Štenci do 12 nedelja starosti treba da se hrane četiri do pet puta dnevno,
•  Psi od tri do šest meseci starosti tri puta na dan i
•  Mladi psi od šest do 12 meseci starosti – dva puta dnevno.

Napominjemo da je voda neophodna za sve životne funkcije psa, kao i kod ljudi. Zato, pas uvek mora da ima na raspolaganju svežu vodu.

UPOZORENJE!

Otpaci posle ručka neće u potpunosti da zadovolje potrebe za hranljivim sastojcima Vašeg psa. Začini koji ne smetaju ljudima, sigurno će izazvati neko od oboljenja kod psa – zapisao je Obrad Đokić, u knjizi “Nemački ovčar”. Od začina koji se koriste u ljudskoj ishrani za pse treba koristiti isključivo so, i to u daleko manjim količinama.

Šta Vaš pas nikako ne bi smeo da jede?

Savet je da izbegavate davanje kobasica, pašteta i konzervisane hrane koja je namenjena ljudskoj ishrani. Ti artikli sadrže mnogo začina koji poboljšavaju ukus, ali su izuzetno štetni za psa.

Slatkiše, koji sadrže kakao i mentol se takođe, ne smeju davati psu. Takođe, previše šećera dovodi do stomatoloških problema, gojaznosi, pa čak i dijabetesa. Konzumiranje čokolade kod pasa izaziva iritaciju, nervozu, drhtanje, nesanicu, pa čak u nekim slučajevima, i delirijume. Često davanje mleka, jogurta ili sireva kod psa mogu da izazovu metaboličke probleme, pre svega dijareju i gasove.

Svaki vlasnik se složiti sa konstatacijom da je pas oduvek bio izvanredan pomagač čoveku, čuvar doma i veliki prijatelj.

Primera radi, danas jedinice Vojske Republike Srbije koriste pse kao pomoćno sredstvo pri obezbeđenju pojedinih delova granice. Pojedine policije u svetu, boreći se protiv kriminala i najopasnijih kriminalaca koji beže ili se kriju, koriste pse.

S druge strane, labradori su odlični vodiči slepih ljudi ali i u čuvari male dece. Nema ničeg lepšeg nego, kada nakon napornog dana, dođete kući, i zateknete psa kako Vas sa nestrpljenjem čeka na ulaznim vratima.

Kako Vaš pas ne bi patio ili ostao gladan važno je da naučite kako da ga pravilno hranite. Bitno je da Vašeg psa vodite u šetnju i da zna šta mu dopuštate, a šta ne. Samo tako će pas proživeti u zdravlju i veselju, a Vama i Vašim bližnjima pružiti nezaboravne trenutke koje ćete večno pamtiti.