Ljiljan u saksiji

Sadi se i na otvorenom i zatvorenom prostoru

Ljiljan je višegodošnja lukovičasta, ukrasna i lekovita biljka sa duguljastim listovima, poreklom sa Mediterana. Cveta u kasno proleće i početkom leta. U Evropi su rasprostranjene različite samonikle vrste ljiljana. Njih možemo pronaći po brdima, listopadnim šumama, ali i na cvetnim livadama.

Ljiljana ima u svim duginim bojama. U zavisnosti od vrste mogu da narastu do visine od 30 do 80 cm.

Listovi su linearni, lancetasti ili ovalni, odnosno sedeći ili na kratkim drškama, naizmenični ili nepravilno raspoređeni. Odlikuje se krupnim, levkastim i cvetovima zvonastog oblika.

U raznim kombinacijama rezanog cveća, sve češće se sreće i ljiljan (krin). Razlog tome jesu cvetovi dopadljivih boja i oblika, kao i činjenica da u vazi mogu da traju od dve do tri sedmice. U cvećarama ih ima skoro preko cele godine, jer se lako i rentabilno gaje u staklenicima. Takođe, ovu vrstu cveća moguće je gajiti i u saksijama kod kuće.

Pripreme za sadnju

Sade se u propustljivo, rastreseno i plodno tlo na sunčanom ili polusenovitom mestu.

Za masovniju proizvodnju najsigurniji su staklenici u kojima mogu da se obezbede najvažniji uslovi za razvoj ljiljana koji uključuju obilje svetlosti, uredno provetravanje i zalivanje.

Takođe, mogu se posaditi i u saksijama prečnika od 10 do 15 cm, ali ih pre upotrebe morate dezinfikovati. Najjednostavnije je napraviti rastvor hipermangana koji se kupuje u apoteci. To su ljubičasti kristali koje treba sipati u prokuvanu i ohlađenu vodu, dok ova ne dobije ružičastu boju.

Kako ne biste preterali, potrebno je da uzmete hipermangana onoliko koliko staje u dva prsta i polako ga sipate. Ovi kristali se veoma brzo rastvaraju i brzo boje vodu. Ovaj metod možete koristiti i prilikom presađivanja kada upotrebljavate nove ili stare posude.

U saksiju se stavlja kombinacija humusa i treseta sa malo peska, praveći drenažni sloj, a zatim sipa zemlja. Lukovice treba što pre zasaditi.

U magacinima i specijalizovanim prodavnicama čuvaju ih brižljivo, kontrolišući i održavajući temperaturu.

Kod kuće, kada ih kupite ne treba da budu na mestima gde je toplije od 3 do 4 stepena. Lukovice se sade na dubini od 7 do 8 cm. Ne treba ih gnječiti ili pritiskati. U svaku saksiju sadi se po jedna lukovica.

Zalivanje ljiljana

Zalivanje je veoma važan postupak koji ne sme da se zanemari. Ukoliko se zemlja u saksiji isuši, to će se sigurno odraziti na pupoljke koji će biti rđavo oblikovani. Zemlja u saksiji se brzo suši, pogotovo u sobama gde je toplije. Ljiljanima prija temperatura od 16 do 19 stepeni. Najbolje ih je smestiti pored istočnog ili zapadnog prozora.

Prilikom zalivanja, makar 4 puta mesečno treba u vodu dodati malo tečnog đubriva. Listovi ne smeju da ostanu vlažni tokom noći, jer je to jedan od uslova za pojavu i razvoj bolesti. U prodavnicama se prodaju kese u kojima ima 4 do 5 lukovica. Obim lukovice iznosi oko 15 cm o čemu treba voditi računa prilikom izbora saksije. Neke lukovice imaju obim oko 12 cm, a najveće čak i 18 cm.

Najpoznatije vrste su Zlatni ljiljan (L. auratum) velikih cvetova u obliku zdele, bele boje sa žutom prugom, ljiljan (Madone) posve belih cvetova u obliku levka i slatkastog mirisa, tigrasti ljiljan narandžasto-crvene boje sa mrljama, Zlatan ljiljan (L. martagon) crvene boje vina sa smeđim mrljama i snažno zavrnutim laticama, zatim Lukovičasti ljiljan (L. bulbiferum) narandžasto-crvene boje i otvorenih cvetova, Raskošni ljiljan (L. speciosum) zavrnutih latica sa mrljama ružičaste, bele i crvene boje, Kraljevski ljiljan (L. regale) velikih cvetova u obliku levka, bele boje, izvana smeđi i ružičasti.

U prethodnike orijentalnih hibrida ubrajaju se zlatni ljiljan i raskošni ljiljan. Imaju elegantne cvetove sa blago zavrnutim laticama.