Za bolje korišćenje platforme, molimo Vas da koristite CHROME, FIREFOX, OPERA ili EDGE pretraživače.
Pčelinjak u proleće

Pčelinjak u proleće

MATICI STVORITI POVOLjNE USLOVE

U našim uslovima za pčelarenje, april je jedan od najinteresatnijih meseci za rad na pčelinjaku.

Pčelinja društva u aprilu uveliko opšte u predelima u kojima su zastupljene razne vrste bilja, maslačak, uljana repica i druge. Sa njihovih cvetova pčele zbiračice u košnice unose obilje nektara i polenovog praha. Nektar i polenov prah su značajni za prolećno obnavljanje pčelinjih društava, jer pospešuju razvoj gnezda i doprinose snaženju društva nakon prezimljavanja.

Aktivnost matice u leženju jaja iz dana u dan se povećava. U zavisnosti od vremenskih uslova i kvaliteta matice kao nosilje, ona će leći i do 1.000 jaja u toku 24 časa. Iz ovih jaja (zaleženih u aprilu) razvijaće se mlade pčele radilice, koje će biti zbiračice nektara na bagremovoj paši, pošto posle izleganja provedu kraći period života kao kućne pčele u gnezdu.

Pcele prave sace
Pčele prave saće

U ovom periodu pčelar treba da preduzme niz mera na pčelinjaku kako bi matici stvorio što povoljnije uslove za leženje jaja. Od uspešnosti izvedenih radova zavisiće i krajnji rezultati u toj godini na iskorišćavanju glavnih pčelinjih paša, koje nastaju u maju i junu, ali i na osposobljavanju pčelinjih društava da se brojčano prošire.

Povećanje broja društava postiže se veštačkim obrazovanjem rojeva, izgradnjom novog saća, sakupljanjem polenovog praha, proizvodnjom matičnog mleča. Tokom aprila na pčelinjaku se vrši proširivanje gnezda i nadražajno prihranjivanje.

Proširivanje gnezda

Pčelinje gnezdo je pri prvom prolećnom pregledu pčelar suzio na broj okvira koji su pčele u momentu pregleda gusto posedale. Ovaj pregled mora biti obavljen krajem februara, odnosno početkom marta u vreme toplih dana. U martu su se ređale mlade pčele u većem broju nego što su izumirale stare, pa zbog toga dolazi do stešnjenosti gnezda.

Zato je sada, pogotovo u košnicama tipa dadan-blat i pološkama, potrebno proširiti gnezdo, pomerajući pregradne daske kojima je ono u martu suženo. Na taj način gnezdu se može dodati sa obe strane po jedan okvir sa ispravnim saćem. Ako pri vrhu ovoga saća ima i meda, treba ga otklopiti na površini od 1 do 2 kvadratna decimetra kako bi ga pčele prenele u blizini saća u kome se nalazi leglo. Ova mera stimulativno deluje na pčele higijeničarke koje poliranjem pripremaju ćelije u koje matica treba da zaleže jaja, povećavajući i površinu legla na središnjim okvirima u gnezdu.

Ako vremenske prilike tokom aprila dozvoljavaju pčelama da u gnezda unose dosta nektara, a pogotovo polenovog praha, može se desiti da dođe do blokiranja matica. Ova pojava nastaje kada pčele sledeći svoj nagon lageruju novi polenov prah, pa i nektar koji će preraditi u med, u neposrednoj blizini legla.

Tada na saću u čije ćelije matica treba da zaleže jaja, nema dovoljno slobodnih praznih radiličnih ćelija. Dešava se da pčele levo i desno od krajnjih okvira sa leglom napune i po dva okvira polenovim prahom (maslačak, uljana repica, neke sorte vrba, pa i voće), tako da je matici sfera za leženje jaja vrlo sužena. Ovo bi mogao biti uzrok usporavanja jačanja društva, iako ima odlične uslove za prolećni razvoj. U takvim slučajevima, pčelar mora proširiti sfere leženja, dodajući do krajnjih okvira sa leglom po jedan prazan sat, sa ispravnim radiličnim ćelijama. Taj sat ne sme biti previše star, ali ni suviše mlad, pogotovo ako se u njemu prethodne godine nije izvodilo leglo.

Saće koje se dodaje za proširivanje legla treba pre dodavanja orositi sa malo vode ili hladnog sirupa (uz sužavanje legla na košnici), jer je dokazano da pčele u takvom saću brže očiste ćelije za zaleganje matice. Potrebno je naglasiti da se saće za proširivanje legla tokom aprila ne sme dodavati između okvira sa leglom, već pored krajnjih okvira ili još preciznije, između okvira sa polenovim prahom i krajnjeg okvira sa leglom.

Pcelari gledaju kosnice
Prolećni radovi u pčelinjaku

Pčelari koji pčelare višekorpusnim košnicama (langstrot-rut, farar) treba da obave preuređivanje gnezda razmenom mesta tela, koja čine jedno zajedničko plodište. Gornje telo u kome se nalazi manje legla, spušta se na podnjaču, a donje telo sa leglom postavlja preko njega. Ovu razmenu obavezno treba obaviti krajem marta, odnosno početkom aprila. Radnja se ponavlja svakih 15 dana do bagremove paše u langstrot-rutovim košnicama, a u fararovim svakih 10 dana, ukoliko pčele poseduju gusto-srednje okvire u oba tela.

Pri preuređenju gnezda i proširivanju legla, materijal za utopljavanje obavezno treba zadržati sve do bagremove paše. Čuvanje toplote u gnezdu u vreme širenja legla je od posebnog značaja.

Nadražajno prihranjivanje

Pomenuli smo da u ovom periodu pčele mogu da imaju izvrsnu pašu na voću i drugom medonosnom bilju. Međutim, ovo se može promeniti usled nepovoljnih vremenskih prilika. Duže ili kraće zahlađenje, kišni period i kasni prolećni mrazevi mogu da dovedu da bilje u cvetu prestaje da bude izvor hrane za pčele. Kako se ne bi zaustavio prolećni razvoj pčelinjih društava zbog nedovoljnog unošenja prirodne hrane (nektara i polena), koja predstavlja stimulans za razvoj legla, potrebno je da se pčele prihrane.

Prihrana u ovo vreme može se obavljati iz dvojakih pobuda: zbog potreba, odnosno da se društvima dopuni minimum potrebne hrane za pravilan razvoj, dok se uslovi za pašu ne poprave. U tom slučaju se tokom nekoliko dana svakom društvu dodaje po litar šećernog sirupa, spravljenog od 2 dela šećera i 1 dela vode. Ovaj sirup može se oplemeniti dodavanjem kvasca, vitamina iz B kompleksa i soka od limuna.

Ukoliko u košnicama ima dovoljno hrane (oko 10 kg meda i nekoliko kilograma polenovog praha), a uslovi za korišćenje prirodne paše nisu povoljni, da bi se održao intenzitet matice u leženju jaja, dovoljno je u bespašnim danima dodavati manje količine hrane oko 250 grama sirupa. Prihrana se ponavlja sve vreme tokom bespašnog perioda.

Ovo prihranjivanje se naziva nadražajno ili stimulativno i obavezna je mera na pčelinjaku u aprilu i danima kada pčele ne opšte sa okolinom.

Vrlo pozitivan efekat stimulacije postiže se i dodavanjem čvrste hrane za pčele tj.šećerno-mednog testa. Pčele postepeno prerađuju dodatnu hranu, a matice ne ograničavaju i ne smanjuju količinu zaleženih jaja u bespašnim i prohladnim danima. Ovaj način prihrane naročito je pogodan za pčelare čiji su pčelinjaci udaljeni od mesta stanovanja, pa nisu u mogućnosti da svake večeri prihrane pčelinja društva.

ZNAČAJ PČELA U PRIRODI

Pčele mogu da podignu i do tri puta veću težinu od njih samih

Pčele na svojim nožicama imaju posebne posude u kojima nose nektar

Naučnici tvrde kad ne bi bilo pčela za nekoliko godina sa lica Zemlje nestalo bi 100 000 biljnih vrsta. Oko 200 poljoprivrednih kultura oprašuju pčele, pa su koristi od medonosnih pčela nemerljive.

Koliki je značaj pčela i za ljudski organizam govorio je i naučnik Alebert Einstain jednom prilikom kada je rekao da kada bi pčele nestale čoveku bi prestalo samo četiri godine života. Takođe pčele su neozaobilazna karika u lancu stvaranja čak 75 prehrambenih proizvoda. Značaj meda je još u staroj Grčkoj bio poznat kada je još Hipokrat mešao med sa mnogim lekovima.

VRSTE MEDA

Prirodni nektarski med u kome pčele medarice spravljaju med uglavnom od nektara. Nektarni med

može biti monofloran (od jedne vrste biljaka) i polifloran (više vrsta nektara). Nektar koji pčele sakupljaju iz cveća i behara glavni je izvor ugljenih hidrata koje pčele pretvaraju u lako svarljive šećere – glukozu i fruktozu. U medu se nalaze i mineralni sastojci i više kiselina poput mravlje, sirćetne, jabučne, limunske, kao i aminokiseline i elementi kompleksa vitamina B.

Šumski med sadrži 13 puta više mineralnih materija od cvetnog. U njemu ima mnogo gvožđa (naročito u jesenskom), što se jako odražava u obrazovanju krvi i hemoglobina u krvi. Zato je šumski med najčešće duplo skuplji.

Med medljikovac potiče iz medljike, odnosno slatkog soka koji luče neke listopadne i četinarske vrste drveća i nekih trava. Ima specifičan ukus poput karamele i veoma je gust. Najčešće je tamnozelenkaste boje, mrk ili skoro crn. Kada se okvir okrene prema suncu lako se raspoznaje i razlikuje od nektarskog meda koji je svetliji, iako postoji i svetli medljikovac, kao i tamni nektarski med. Četinarski medljikovac se brzo kristalizuje u saću, teško se vrca, po čemu se takođe može razlikovati.

Med u prolece
Teglica livadskog meda

Industrijski med je najčešće obezvređeni pčelinji med, bilo da se iz njega, za potrebe farmacije, izluči njegova medicinska vrednost, bilo da se spravljaju razne mešavine meda i drugih proizvoda. Danas se uvodi i naziv ekološki med. Kriterijumi proizvodnje ovog meda su strogi i zapravo se radi o čistom pčelinjem medu.

Umetni med se dobija prihranjivanjem pčela šećernim sirupom.

Nažalost, postoji i falsifikovani ili patvoreni med koji se dobija iskuhavanjem medonosnog bilja (maslačka, kadulje, itd.) ili melase.

Ekspresni med proizvodi se prihranjivanjem pčela sokovima voća, povrća, mlekom i jajima.

LEKOVITA SVOJSTVA MEDA

Već odavno se veruje da med leči, okrepljuje, produžava život, jača snagu duha i tela, koristan je kod stomačnih tegoba, inficiranih rana i fistula, itd. Naučnim istraživanjima je potvrđeno da med deluje na rad srca, da rastvoreni med prelazi u krvotok i cirkuliše, da je to pravi terapeutski lek koji se primenjuje kod teških srčanih smetnji. Med se može davati deci od navršene prve godine života, a najbolje je početi s bagremovim medom. Med obezbeđuje zdravlje i vitalnost, bolji rast i napredak, otpornost na infekcije.

Za razliku od belog šećera, med ne oštećuje zube, već čuva kalcijum i sprečava karijes. Med je podjednako bitan i za srednjoškolsku omladinu i studente jer daje energiju, krepi organizam, popravlja koncentraciju i pamćenje. Savetuje se fizičkim i umnim radnicima, povećava izdržljivost, reguliše rad srca i krvotoka.

Sportistima daje energiju, uvećava mišićnu masu i omogućava vrhunske rezultate. Jako je bitno korišćenje meda u trećoj životnoj dobi jer on intenzivira razmenu materija u srcu, mozgu i jetri. Aktivna materija acetilholin veoma je značajna i poželjna za rad srca, jer deluje na proširenje arterijskih sudova. Med normalizuje srčani ritam i deluje na povišeni krvni pritisak. Vitamin B12 koji se daje u vidu inekcija ili drugim oblicima, deluje protiv anemije. Soli meda učestvuju u stvaranju crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), ukoliko se u organizmu dobro apsorbiraju i iskoriste. Med u saću pri žvakanju doprinosi dezinfekciji i čišćenju zuba, kao i jačanju desni.

Prednosti meda u odnosu na druge vrste šećera su: brzo i lako se asimiluje (u krv dospeva nakon 20 minuta od uzimanja), odmah zadovoljava potrebu za energijom i tako omogućava vrlo brz oporavak u slučaju umora i iscrpljenosti, deluje umirujuće na organizam, ne nadražuje zidove organa za varenje, manje opterećuje bubrege.

Lekovita svojstva meda u zavisnosti od njegovog porekla, odnosno od biljke sa koje je skupljen nektar su sledeća:

Bagremov med se upotrebljava protiv nesanice, lošeg sna i vrtoglavice, jer umiruje živčani sistem. Najdelotvornije deluje u čajevima od kamilice, matičnjaka (pčelinje ljubice, limunske trave, melise, ogulota) i kantariona.

Lipov med ima antiseptično i umirujuće delovanje. Koristi se protiv znojenja, prehlada sa kijavicom, olakšava iskašljavanje, te izbacivanje sluzi iz grla i nosa. Preporučuje se u ishrani dojenčadi, dece, starijih osoba, osoba sa niskim krvnim pritiskom i srčanim tegobama.

Kaduljin (žalfijin) med izvanredno deluje protiv suvog kašlja i prehlada, a olakšava i izbacivanje sluzi iz bronhija i dušnika.

Šumski med – medljikovac u svom sastavu nema cvetnog meda. Spada u tamne vrste meda. Povoljno deluje kod malokrvnosti, nedostatka gvožđa, iscrpljenosti i teških operacija. Uzima se u voćnim napitcima kao što su sokovi od višnje, breskve ili kupine. Poželjno je da ga trudnice uzimaju tokom cele trudnoće.

Kestenov med širi periferne krvne sudove, smiruje bolesti probavnih organa, žuči i jetre. Najdelotvorniji je u čajevima od hajdučke trave, kamilice, majčine dušice i šipurka.

Matičnjakov med se koristi kao sredstvo za umirenje.

Karanfilov med poboljšava rad urogenitalnih organa. Koristi se protiv dijareje i za iskašljavanje.

Nanin med se koristi najviše kao analgetik, za smirivanje grčeva mišića i kao sredstvo za sprečavanje nadutosti.

Vrijeskov med ima delotvorno dejstvo protiv reume, bolesti mokraćnih organa i bubrega. Dodaje se čajevima od breze, hajdučke trave, nane, kamilice ili šipurka.

Lavandin med, poznatiji kao blag med. Upotrebljava se kao dodatak u ishrani dojenčadi, male dece i starijih osoba koje boluju od nekih akutnih i hroničnih bolesti, zatim kod srčanih bolesnika i osoba sa niskim krvnim pritiskom.

Nutricionisti naglašavaju da med sadrži važne aminokiseline neophodne u svakodnevnoj ishrani. Od esencijalnih ima tirozin, treonin, histidin, lizin, cistin, valin i metionin, a od neesencijalnih glutaminsku kiselnu, serin, alanin, prolin, arginin, glicin. Poseduje takođe i minerale kalcijum, fosfor, hlor, fluor, nikl, gvožđe i druge.

Svim pčelarima Agrokorpa tim želi uspešnu i berićetnu sezonu.

ostavite svoj komentar


Vrh Android Aplikacija
Android Aplikacija