Cena poljoprivrednog zemljišta na prodaju - od čega zavisi? | AgroKorpa
Za bolje korišćenje platforme, molimo Vas da koristite CHROME, FIREFOX, OPERA ili EDGE pretraživače.
Cena poljoprivrednog zemljišta na prodaju – od čega zavisi?

Cena poljoprivrednog zemljišta na prodaju – od čega zavisi?

Ukoliko planirate da kupite poljoprivredno zemljište, sigurno je da nećete pogrešiti, jer je to jedna od najboljih investicija. Međutim, šta određuje cenu  zemljišta pročitajte u nastavku teksta.

 

Cena poljoprivrednog zemljišta po hektaru varira

Poljoprivredno zemljište se ne ceni podjednako u svim delovima Srbije.  Svakako rast cena poljoprivrednih proizvoda uticao je na to da se sve veći broj ljudi bavi poljoprivredom, a samim tim je doveo i do porasta cena zemljišta tokom poslednjih nekoliko godina.

U zavisnosti od kvaliteta zemljišta, lokacije (da li je parcela pored puta ili duboko u ataru), veličine parcele, blizine bunara ili kanala za odvodnjavanje, klimatskih uslova područja na kom se zemljište nalazi, zavisiće i cena poljoprivrednog zemljišta koje se prodaje. Prodaja zemljišta koja se vrši preko lokalnog agenta ili direktno između prodavca i kupca donekle se razlikuje, u pogledu cene, od zemljišta koje se prodaje putem oglasa na internetu.

Pored prethodno navedenih faktora, cena zemljišta umnogome zavisi i od depopulacije sela. Dakle, u selima gde nema mnogo stanovnika (koja nisu bliže većim gradovima) nema ni toliko zainteresovanih za kupovinu, pa je i cena zemljišta u ovakvim delovima Srbije znatno niža.

Prosecna cena zemljišta
Prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u prvom kvartalu 2018.godine Cena je izražena u evrima po hektaru Izvor: Republički geodetski zavod

U prvom kvartalu 2018.godine, na osnovu podataka kojim raspolaže Republički geodetski zavod (RGZ), najviša maksimalna cena poljoprivrednog zemljišta je bila u Vojvodini, južnobačkom okrugu ( 20.700 evra po hektaru),  dok je najniža minimalna cena zabeležena na jugu i istoku Srbije (2.500 evra po hektaru). Takođe, najskuplje poljoprivredno zemljište je kupljeno u Bečeju – 25.000 evra po hektaru.

Prosečna cena hektara zemlje u Srbiji se kreće oko 3.500 evra. Njive u Vojvodini su kvalitetnije, ali su i skuplje nego u okolnim državama. Najvišu cenu dostiže hektar najkvalitetnijih oranica u Bačkoj, u Vojvodini. Dok su u Istočnoj i Južnoj Srbiji cene hektara zemlje znatno niže u odnosu na ostatak Srbije, u Centralnoj i Zapadnoj Srbiji.

Cena poljoprivrednog zemljišta, između ostalog, zavisi i od toga na koji način je država rešila pitanje prodaje zemlje strancima

Od 2017.godine, izmenom Zakona o poljprivrednom zemljištu, strani državljani imaju mogućnost da kupe do 2 hektara zemljišta, ali samo pod određenim uslovima. Strani državljanin mora biti najmanje deset godina stalno nastanjen u jedinici lokalne samouprave u kojoj se vrši promet poljoprivrednog zemljišta.

Takođe, strani državljanin najmanje tri godine mora da obrađuje poljoprivredno zemljište koje je predmet pravnog posla,  10 godina bez prekida da ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo, kao i da ima mehanizaciju potrebnu za poljoprivrednu proizvodnju.

Dosad se pokazalo da su parcele, njive pored puta mnogo skuplje, od onih koje su duboko u ataru – do kojih vodi običan letnji put.

Ko trguje poljoprivrednim zemljištem?

Mali poljoprirednici najčešće prodaju poljoprivredna zemljišta, i to do 10ha. Reč je o poljoprivrednicima bez mehanizacije ili sa dotrajalom mehanizacijom, starijim poljoprivrednicima koji nemaju naslednike ili oni čiji se naslednici ne bave poljoprivredom.

Trenutno poljoprivrednim zemljištem najviše trguju ljudi koji nisu poljoprivrednici, ali su stekli pare na neki drugi način i planiraju da taj novac ulože u poljoprivredu.

Dokumentacija pri kupovini zemljišta

Vlasnik koji prodaje poljoprivredno zemljište, dužan je da kupcu predmetne nepokretnosti da na uvid izvod iz zemljišnih knjiga (posedovni list) – katastra nepokretnosti za tu predmetnu nepokretnost. Bitno je da kao kupac pogledate datum (važno je da datum u izvodu bude skorašnji).

Prilikom kupoprodaje zemljišta ugovorne strane sporazumno potpisuju ugovor o kupoprodaji. Ugovorom o kupoprodaji se jedan ugovornik, odnosno prodavac obavezuje da će stvar koju prodaje da preda drugom ugovorniku, odnosno kupcu tako da ovaj stekne pravo raspolaganja, odnosno pravo svojine. Takođe, ugovorom o kupoprodaji kupac se obavezuje da prodavcu plati cenu.

Za prodavca i kupca nije dovoljno da samo potpišu ugovor, već je potrebno da ugovor bude overen od strane nadležnog organa overe – Javnog beležnika, odnosno notara. U zavisnosti od opštine na čijoj se nepokretnost nalazi, notar sastavlja javnobeležnički zapis koji je sastavni deo ugovora i daje mu puno pravnu snagu. Po dogovoru jedna od ugovornih strana porez na promet.

Na osnovu ugovora o kupoprodaji i javnobeležničkog zapisa može se izvršiti uknjižba (upis prava svojine u javne knjige).

Zapamtite:  poljoprivredno zemljište je  samo ono koje je pogodno za poljoprivrednu proizvodnju

Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, pod obradivim poljoprivrednim zemljištem se smatraju: njive, livade, vrtovi, vinogradi i voćnjaci.

Ukoliko želite da uložite novac u investiciju, kao što je poljoprivredno zemljište, morate unapred napraviti biznis plan. Takođe, prilikom kupovine zemljišta bilo bi dobro da sa vama pođe i stručnjak, agronom koji će vam pomoći oko  procene zemljišta.

Poljoprivredno zemljište, možete zasaditi nekom od kultura koja su tražene na tržištu i tako ostvariti profit.

Putem sajta agrokorpa.rs možete kupiti, ali i prodati poljoprivredno zemljište.  Oglas za prodaju poljoprivrednog zemljišta možete postaviti OVDE.

ostavite svoj komentar


Vrh Android Aplikacija
Android Aplikacija