SMETNjE U PROTICANjU MLEKA KOD GOVEDA | AgroKorpa
Za bolje korišćenje platforme, molimo Vas da koristite CHROME, FIREFOX, OPERA ili EDGE pretraživače.
SMETNjE U PROTICANjU MLEKA KOD GOVEDA

SMETNjE U PROTICANjU MLEKA KOD GOVEDA

Smetnje u proticanju mleka najčešće se javljaju kod goveda, a ređe kod koza, ovaca i svinja. Smetnje se najviše manifestuju u teškoćama ili potpunoj nemogućnosti ispražnjavanja mleka iz jedne, više ili svih sisa. Posledice toga su otežavanje i onemogućavanje sisanja i muže.

Problemi kod muznih krava
krava doji tele
Problemi kod muznih koza
koza doji jariće

 

 

 

 

 

 

Problemi kod muznih ovaca
ovca doji jagnje

Problemi kod muznih svinja

 

 

 

 

 

 

 

 

Takve smetnje u mlečnoj žlezdi mogu biti urođene ili stečene. Kod potpune altrezije tj. izostanka sisnog kanala kod prvorotkinja, primećujemo da je mlečna žlezda normalno razvijena. Sise su napete i pune mleka. Vrh sise je zaobljen i na njemu se ne primećuje sisni otvor.

Kod urođenih stenoza (sužavanja) duktusa, mlečna žlezda i sise su normalnog izgleda. Kod mužnje mleko može izlaziti samo pod jakim pritiskom i to u vrlo tankom mlazu. Opipavanjem vrha sise oseća se vrlo tanak sisni kanal debljine igle.

BUŠENjE VRHA SISE

Kod potpune altrezije, najbolje je sise ne dirati. Bušenjem vrha sise uspostavljamo njenu prohodnost samo privremeno. Zarastanjem novonastalog sisnog kanala ponovo dolazi do neprohodnosti ili do stenoze, usled čega ga moramo ponovo bušiti. A učestale intervencije toga tipa na sisi najčešći su uzrok nastajanja i razvoja mastitisa.

Kod stenoza duktusa, prohodnost sisnog duktusa može se kod krava i koza uspostaviti širenjem mlečnih kanala pomoću štapića za vime.

Terapija preduzeta na taj način mora trajati najmanje 14 dana. Štapiće moramo menjati kod svake muže, a plastične kanale kroz koje se ispušta mleko treba zamenjivati svaki drugi dan. Uspeh ove terapije ne daje baš dobre rezultate.

STEČENE SMETNjE U SISAMA

Kod stečenih mana, sisni kanal se može suziti zbog akutne ili hronične upale vrha sise, odnosno sisnog kanala. Kod akutne upale vrha sise, ona je bolna, otečena i crvena, a sam duktus difuzno (rasuto, raspršeno, razgranato u više pravaca) zadebljao. Muža je otežana, jer se životinja zbog bolova opire muži. Mleko izlazi u tankom mlazu ili u više tankih mlazeva različitog smera. Kod hroničnih upala duktusa slika je slična kao kod urođene stenoze, odnosno kravu je teško musti i mleko izlazi u jednom ili više smerova tek uz jak pritisak.

Stenoze zbog akutnog upalnog procesa u sisnom kanalu i na samoj sisi lečimo aplikacijom pogodnih antibiotika u sisni kanal i sisnu cisternu, a u otvor kanala stavljamo sisne štapiće nakon svake muže. Ako su upale teže prirode, sprovodimo antibiotsku terapiju, a intervenišemo i infuzijom.

Ako je pak vrh sise jako bolan, može se i treba dan – dva prekinuti muža kako bi uspeh terapije bio bolji i brži. Kod stenoze zbog hroničnog upalnog procesa u obzir dolazi širenje duktusa plastičnim kanalima kao kod urođenih stenoza ili operativni zahvat, pri čemu se mora dobro paziti da rez ne bude predubok kako ne bi došlo do povreda duktusa.

Nakon operacije u duktus stavljamo sisne štapiće koji se moraju menjati kod svake muže. Ova opisana post-operativna terapija treba trajati najmanje 8 do 14 dana i u tom periodu dobro je svaki treći dan preventivno aplicirati jedan pogodan antibiotski preparat širokog spektra u cisternu za lečenje mastitisa.

NEPROHODNE SISNE CISTERNE

Ova mana u mlečnoj žlezdi najčešća je kod muznih krava u stajama u kojima se muze ručno i to nepravilno (povijenim palcem ili sa dva prsta), a takođe i u stajama u kojima se muze mašinski, ako uređaj ne radi pravilno ili su gumeni delovi oštećeni, dotrajali i vrlo hrapavi.

Gruba muža i prenošenje vakuuma u sisnu cisternu iritira sluznicu cisterne, izazivajući u njoj lezije. Na tim mestima koja su povređena dolazi do izlaska tečnosti odnosno eskudacije. Ta eskudativna tečnost utiče na promene koje se dešavaju na sluznici u obliku novostvorenih otoka. Posledica tako stvorenih otoka je slabljenje elastičnosti sisne cisterne, bol i slabija prohodnost sise.

Međutim, muža u takvim uslovima i promene koje su zahvatile sluznicu sisne cisterne, bez velikih poteškoća uspeva do prvog fiziološkog zasušenja. Za vreme zasušenja nestaje i fiziološki sekret u vimenu, odnosno u cisterni. Zbog izostanka sekreta, praktično nestaje i lumena u sisnom delu mlečne cisterne. Na iritiranim delovima sluznica dolazi do slepljenja fibrinom iz eskudata i propadanja vezivnog tkiva. Na taj način nastaju srastanja u obliku membrana, kvržica ili celi deo sisne cisterne sraste i postane neprohodan.

Za vreme nalivanja žlezde mlekom nakon porođaja, primećujemo da su takve sise ostale malene, smežurane (ako je cela cisterna srasla) ili pak da je bazalni deo sise napet i pun sekreta, a vrh sise prazan i smežuran. Na granici ta dva dela palpira se membrana ili čvršći ožiljak.

Slučaj kada je cela sisna cisterna srasla, a sise su malene, smežurane i neprohodne

U ovom slučaju najbolje ne dirati, jer svaka intervencija u smislu poboljšanja stanja predstavlja opasnost od nastajanja i razvoja mastitisa. I u takvim slučajevima jednostavno je nemoguće vratiti sisi potreban lumen i elastičnost koja je potrebna za normalnu mužu. Ako je sisa samo na jednom mestu neprohodna, odnosno ako se stvorila membrana ili ožiljak iznad kojeg se skuplja mleko, preduzećemo terapiju, odnosno operaciju.

Operativni zahvat koji ima za cilj bušenje novonastalih patoloških membrana ili ožiljaka mlečnim kateterom ili plastičnim mlečnim kanalima nema nikakvog smisla, jer tako napravljeni mali otvori se stegnu opet iznova nakon nekoliko dana i ne propuštaju dovoljno mleka u apikalni deo mlečne cisterne.

Stoga takve operacije vršimo pomoću Haugove lacente koju uvodimo u novonastalu patološku membranu ili ožiljak. Palpacijom pomoću lacente odredimo sredinu novonastalih patoloških membrana ili ožiljaka i na tom mestu probijemo te patološke tvorevine. Nožićem lacente čvrsto zarežemo 4 puta unakrsno u taj ožiljak ili membranu, sve do stenke sise. Na taj način dobijemo izdašan otvor koji treba omogućiti potpuno punjenje mlečne cisterne, odnosno normalnu mužu.

Nakon operacije, stavljanje sisnih kanila u sisnu cisternu nema nikakve svrhe, jer one mogu sprečiti stvaranje novih priraslica na mestu operacije. Posle operativnog zahvata najbolje je kao preventivu kroz duktus papilaris aplicirati antibiotike širokog spektra za lečenje mastitisa.

Krave nakon operacije muzemo jedan do dva puta dnevno i pri tome pazimo da operisanu četvrt ne izmuzemo do kraja do zadnje kapi, već da pri kraju muže napunimo sisu mlekom (da se operisane stenke kanala i cisterni ne dodiruju) i tako sise ostavimo do sledeće muže. Takav postupak treba sprovoditi 10-tak dana.

SUŽENjE MLEČNIH KANALA

Kod ove smetnje mlečni kanali su preuski za kapacitet mlečne žlezde, odnosno mlečne cisterne. Kod ovog stanja mlečna žlezda je napeta i puna mleka. Prilikom muže sa svakim izmuzajem dobijamo tek nešto malo sekreta iz poluprazne mlečne cisterne. Manu inače nalazimo na jednoj četvrti, parnim ili svim četvrtima. Ova mana može biti urođena, nasledna (posebno kod goveda) i stečena, ako je do suženja kanala došlo zbog hroničnih upala mlečnih kanala.

Kliničkom slikom kod ove pojave dominira napetost mlečne žlezde, parenhim mlečne žlezde je grubo zrnast, a ponekad palpacijom u mlečnoj žlezdi možemo napipati mlečne ciste veličine graška do oraha. Mlečna cisterna je prazna, a mleko nije promenjeno.

Kod prirodnih ili nasleđenih suženja mlečnih kanala, preduzimanje bilo kakve terapije je izlišno. A kod učestalosti ove pojave potrebno je najpre ispitati poreklo životinja, isključiti iz uzgoja roditelje koji imaju uticaja na njenu pojavu. Kod stečenih suženja koji su posledica hroničnih upalnih procesa u mlečnoj žlezdi treba sprovesti produženu lokalnu terapiju antibioticima za vreme fiziološkog zasušivanja.

INKONTINENCIJA MLEKA

Kod ove pojave imamo spontano oticanje mleka kroz duktus papilaris. Pojava je obično urođena ako se kod mladih životinja javlja na više sisa. Ponekad sfinkter popusti i kod starijih životinja, pa mleko konstantno otiče kroz duktus papilaris ili samo kad životinja počinje puštati mleko pre muže. Dalje, do ove pojave dolazi ako se povredi vrh sise ili se sfinkter povredi prilikom operativnih zahvata na sisi, odnosno mlečnoj žlezdi.

Lečenje ove mane nije uvek uspešno, ali se mora pokušati zbog opasnosti od nastajanja i razvijanja mastitisa. Terapija se sastoji u stavljanju cirkularnog šava oko vrha sise, odnosno duktusa. Šav se ostavlja 8 dana, a nakon toga se uklanja ili se terapija može pokušati ubrizgavanjem sterilnog parafinskog ulja u razmacima od 2 mm od duktusa.

MLEČNE FISTULE I PARAFISTULE

O mlečnim fistulama govorimo onda kada iz sisne cisterne ističe mleko kroz urođene ili stečene otvore na stenci sise. A o parafistulama govorimo kada kroz otvore koje možemo nalaziti na sisama, izlazi mleko. To mleko nije iz sisne cisterne i sa njom nema nikakve veze, jer dolazi iz većeg ili manjeg dela žlezdanog parenhima vimena.

Mlečne fistule lečimo samo operativno. Oko fistularnog otvora načine se dva produžena ovalna reza, tako da se osveži otvor na koži i sluznici. Takav novonastali hiruški napravljeni otvor zašijemo kao što je opisano kod šivenja razderanih sisa.

Nedostatak kalcijuma u krvi krava

Mlečna groznica (klinička hipokalcemija)

Javlja se otprilike kod 6% mlečnih krava. Kod obolelih krava hormonalni mehanizam koji prirodno održava koncentraciju kalcijuma u krvnoj plazmi u normalnim granicama od 9 do 10 mg/dl ne funkcioniše. Klinički simptomi mlečne groznice javljaju se kada koncentracija kalcijuma u krvnoj plazmi padne na 4 mg/dl.

Rizični faktori za pojavu mlečne groznice su uglavnom starost životinje i rasa.

Kod junica se mlečna groznica javlja vrlo retko zbog toga što one proizvode manje kolostruma, a time gube i manje kalcijuma od starijih krava. Junice tokom prvog teljenja još uvek nisu potpuno telesno razvijene. Kosti im još uvek rastu, a iz takvih kostiju hormonalni sistem lakše može izvući kalcijum nego iz kostiju starijih krava.

Kalcijum (Sa) ima vrlo važnu ulogu u organizmu. Osim što izgrađuje kosti, bitan je i za normalno funkcionisanje nervnog i mišićnog sistema. Zbog nedostatka kalcijuma u krvi, nervni i mišićni sistem ne mogu normalno funkcionisati.

Neposredno pred teljenje organizam steone krave prolazi kroz drastične hormonalne promene, a u krv se mora akumulirati dovoljno kalcijuma koji je bitan sastojak kolostruma, a kasnije i mleka.

Celi sistem regulacije kalcijuma u toku teljenja i prvih dana nakon teljenja u organizmu pod nadzorom je paratireoidnih žlezda (doštitnih žlezda). One luče paratireoidni hormon (PTH). PTH smanjuje izlučivanje kalcijuma mokraćom, stimuliše resorpciju koštanog tkiva i njegovo izvlačenje iz kostiju i povećava sintezu vitamina D koji je njegov prenosnik. Ovaj prirodni sistem osigurava prilagođavanje organizma na povećane zahteve kalcijuma nakon teljenja.

Da bi ovaj sistem funkcionisao najvažniji preduslov je optimalan pH krvi koji je 7,4 (7,36 do 7,5). Ako pH krvi postane viši od 7,5, onda govorimo o metaboličkoj alkalozi.

Metabolička alkaloza

Uzrok pojave metaboličke alkaloze su velike količine natrijuma (Na) i kalijuma (K) u hrani krava u zasušenju i treba ih izbegavati.

Važno je izdvojiti krave u zasušenju od krava u laktaciji i ne hraniti ih istom hranom!

Natrijum u voluminoznoj krmi nije zastupljen u velikoj količini. Ukoliko zasušene krave ne dobijaju so koja je glavni izvor natrijuma, moguće ga je smanjiti do količine koja neće prouzrokovati probleme.

Kalijum je puno veći problem, jer ga sva voluminozna hrana sadrži u velikim količinama. Najviše ga sadrže biljke koje rastu na površinama đubrenim stajnjakom, ali i prihrana krmnog bilja sa azotom kojeg isto ima u stajskom đubrivu. Time je biljkama kalijum iz zemlje još dostupniji. Sve krmne biljke poput deteline, lucerke ili trave imaju puno kalijuma, pogotovo ako su košene rano. Sa starenjem biljaka udeo kalijuma opada. Npr. trave košene u punom cvetanju imaju 50% manje kalijuma od istih trava košenih u fazi formiranja klasova.

Udeo kalijuma u krmnim kulturama opada sa svakim sledećim otkosom, a najviše ga ima u prvom otkosu.

Kod lucerke ga ima u gornjim delovima stabljike i stoga je preporučljivo kositi je što bliže tlu kako bi se povećao udeo donjeg dela stabljike u kojima ima vrlo malo kalijuma. Ova preporuka za nisku kosidbu lucerke vredi samo za ishranu krava u zasušenju.

Lucerka sadrži i duplo više kalijuma od svih krmnih useva, pa bi je trebalo izbegavati u ishrani krava u zasušenju.

Jedino silaža kukuruza ima vrlo malo kalijuma, pa je dobro krmivo za krave u zasušenju. Ali, sa njom se ne smi preterivati jer je bogata energijom, a krave u zasušenju se ne smeju udebljati. Udeo kukuruzne silaže u obroku krava u zasušenju ne sme biti veći od 30%.

Krma koja je pokisla tokom prosušivanja ima malo kalijuma, jer je on topiv u vodi, pa ga kiša ispere.

Iz iznesenog mogu se izvući sledeći zaključci:

  • Za krave u zasušenju treba koristiti voluminoznu krmu sa zemljišta koja nisu đubrena stajnjakom ukoliko takva postoje.
  • Izbegavati hranjenje zasušenih krava lucerkom u prevelikim količinama. Ako nema drugog krmiva na raspolaganju poželjno je lucerku kositi u kasnijoj fazi i njome hraniti samo zasušene krave.
  • Krmu koja je pokisla tokom sušenja ili provenjavanja treba odvojiti, obeležiti i koristiti je za ishranu krava u zasušenju.
  • Krmu za zasušene krave kositi što kasnije kada su biljke u punom cvetanju.
  • Ne hraniti zasušene krave prvim otkosom krme.
  • Slame žitarica i kukuruzovina su dobra dopuna za ishranu krava u zasušenju.
  • Krave u zasušenju ne smeju dobivati mineralno vitaminske dodatke za krave u laktaciji.
  • Koristiti mineralno vitaminske dodatke koji su predviđeni za krave u zasušenju.
  • Krave u zasušenju ne smeju dobijati velike količine mlade zelene trave.

ostavite svoj komentar


Vrh Android Aplikacija
Android Aplikacija