Za vlasnije malih farmi, svaka odluka o investiciji u stoku mora biti dobro promišljena, jer ona ne utiče samo na sezonsku zaradu, već i na dugoročnu održivost gazdinstva. Pitanje „Koja stoka najviše zarađuje?“ jedno je od najčešće postavljanih među onima koji tek započinju sa uzgojem stoke ili žele da prošire proizvodnju.
Na prvi pogled, odgovor deluje jednostavno: goveda donose velike prinose mesa i mleka, ovce su poznate po vuni i svojoj otpornosti, dok koze osvajaju tržišne niše sa kvalitetnim sirom i mlekom bez laktoze.
Međutim, iza svake od ovih tvrdnji krije se složena računica – troškovi hrane, potrebe za prostorom, vreme do povrata investicije i fluktuacije tržišnih cena.
U ovom tekstu napravićemo detaljno poređenje ovaca, koza i goveda sa stanovišta malih farmi. Pričaćemo o tome koliki su prosečni troškovi uzgoja, kakvi su prinosi i po kojim se cenama proizvodi prodaju na domaćem tržištu.
Biće reči i o skrivenim prednostima i izazovima svake vrste, kako biste mogli da donesete odluku zasnovanu na realnim brojkama i činjenicama.
Osnovni faktori profitabilnosti u stočarstvu
Dobit u stočarstvu nikad ne zavisi od jedne cene. Presudno je kako se uklope tri stvari: koliko vas košta da uopšte krenete, koliko vas košta svaka sledeća nedelja rada i ko vam tačno plaća proizvod. Kada se sklope ova tri dela slagalice, vidi se jasna putanja profita.
Troškovi početnog ulaganja – objekat, grla, oprema i papiri
Početni troškovi čine kostur računice. Objekat u kome će stoka obitavati mora da bude suv, provetren, sa vodom, strujom i čvrstom ogradom.
Ako su goveda u pitanju, u računicu ulazi i prostor za mužu i hlađenje, dok je za koze i ovce dovoljan čist, suv i siguran smeštaj.
Druga stavka su grla: zdravstveni status, poreklo i produktivnost znače više od same cene. Vredi kupiti manje, ali bolje. Lakše je širiti stado iz kvalitetne osnove.
Dalje, računajte i na opremu: muzilica i laktofriz za mleko, hranilice, pojilice, električni pastir, osnovna mlekarska oprema za sir.
Potom, papiri: upis u registre, obeležavanje, evidencije, ugovori sa otkupljivačima ili kupcima.
Da biste rasteretili početak rada, koristite postojeći objekat uz razumnu adaptaciju, kupujte opremu etapno i pravite plan nabavke grla u dve–tri ture, tek kad ste sigurni u plasman.
Pravila i podsticaji se objavljuju svake godine u zvaničnim dokumentima – zato planiranje zasnivajte isključivo na aktuelnim uredbama i javno dostupnim konkursima koje objavljuju nadležne institucije. Ne oslanjajte se na neproverene informacije i savete „iz druge ruke“, jer se uslovi često menjaju i razlikuju po godinama.
Operativni troškovi – ishrana, rad i zdravlje stada
Ovo je deo koji odlučuje ishod na mesečnom nivou. Hrana nosi najveći udeo i zato je važno da znate tačno koliko vas košta kilogram prirasta ili litar mleka. Kabasta hrana (seno, senaža, silaža) drži osnovu obroka, dok koncentrovana smeša (kukuruz, pšenica, ječam, sojina sačma) podiže prinos u kritičnim fazama kao što su kasna gravidnost, rani laktacioni vrh i intenzivan tov.
Mineralno-vitaminski dodaci i so nisu nepotrebni, oni su osiguranje protiv „skrivenih“ gubitaka. Pomažu da se izbegnu problemi koji se spolja ne vide odmah – poput smanjene plodnosti, slabijeg prirasta, lošije mlečnosti ili bolesti koje se razvijaju zbog nutritivnih manjkova.
Trošak rada nije samo plata za radnike – to su sati muže, hranjenja, čišćenja i prerade koji direktno utiču na isplativost.
Na to dodajte veterinarski plan, koji podrazumeva redovne vakcinacije protiv zaraznih bolesti, dehelmintizaciju (čišćenje od parazita), organizovanje reprodukcije (praćenje ciklusa i osemenjavanje ili pripust), kao i kontrolu kvaliteta mleka – konkretno, praćenje nivoa somatskih ćelija koje ukazuju na zdravstveno stanje vimena i higijenu muže.
Ove aktivnosti su ključne da bi stado bilo produktivno i zdravo, a proizvodi ispravni za tržište.
Zalihe kabaste hrane planirajte u dužim vremenskim periodima, pokrivajući i sezonu ispaše i zimski period kada nema sveže hrane, a žitarice nabavljajte kad je berzanska cena povoljna.
Vodite evidenciju utroška po grlu i po fazi – COGS po litru/kilogramu je instrument koji sprečava iznenađenja. Aktuelne cene žitarica i stočne hrane proveravajte nedeljno na berzama i u stručnim izveštajima
Tržište i plasman – kome prodajete, kada i pod kojim uslovima
Bez kupca nema profita, pa je logistika prodaje jednako važna kao genetika stada.
Postoje tri glavna puta: otkup – saradnja sa mlekarama, klanicama, direktna prodaja na kućnom pragu, na pijaci, putem dostave i ugovoreni kupci iz ugostiteljstva.
Otkup donosi sigurnost, ali nižu cenu; direktna prodaja traži vreme, ali vraća maržu, a sektor ugostiteljstva traži stabilan kvalitet i kontinuitet.
Sezonalnost radi u vašu korist kad je isplanirate: jagnjad i jarad se najbolje prodaju oko velikih praznika i u sezoni svadbi, mleko i sirevi bolje idu vikendom i u turističkoj sezoni.
Obavezno pripremite osnovnu dokumentaciju za prodaju i jednostavno pakovanje sa jasnom deklaracijom.
Dogovorite količine unapred, uvedite listu rezervacija i ne libite se male prerade (sir, jogurt, mlad sir) – kada mleko preradite, ne prodajete ga više kao sirovinu po nižoj ceni, već kao gotov proizvod koji vredi znatno više.
Na taj način, povećavate zaradu po svakom litru jer u proizvod unosite dodatnu vrednost – rad, vreme, znanje i pakovanje.
Dodatno, svake nedelje preletite izveštaje o dominantnim cenama i po potrebi pomerite termin prodaje za nekoliko dana u korist boljeg kursa.
Ovce – prednosti, mane i potencijal zarade
Na prvu loptu, ovce deluju kao najskromniji izbor, ali mogu da donesu stabilan, sezonski dobro tempiran prihod, posebno na mestima gde ispaša dominira, a trošak hrane je nizak.
Meso, jagnjad i vuna
Najveći deo prihoda malih farmi dolazi od prodaje jagnjadi. Cene u sezoni skaču, a živa mera jagnjadi se prodaje između 400 i 520 dinara po kilogramu, uz pikove pred praznike i svadbe.
Ako imate 10 ovaca koje prosečno daju po 1,3 jagnjeta godišnje, računajte na 13 jagnjadi godišnje, a to može značiti i preko 200.000 dinara prihoda.
Vuna, s druge strane, u Srbiji više nije siguran izvor zarade – otkupna cena je niska, često niža od troška šišanja, a neretko se i baca. Zbog toga se vuna ne računa kao deo stabilne kalkulacije.
Dnevni trošak uzgoja
Ovce su zahvalne životinje kad imate pristup pašnjaku. Tamo gde ima ispaše, koncentrat se daje ciljano – najčešće pred jagnjenje i u ranoj laktaciji.
U zatvorenom sistemu oslanjate se na seno i koncentrat, pa se trošak povećava. Recimo: jedna ovca godišnje pojede oko 400–500 kg sena i 60–80 kg koncentrata u proseku.
Trošak hrane varira, ali na pašnjaku može biti i tri puta manji nego u potpunom tovu. Ako je prosečna prodajna težina jagnjeta oko 28–30 kg, i cena 450–500 din/kg, ovca može doneti 16.380–19.500 din bruto godišnje. Prerađevine se retko rade, jer mlečnost većine ovaca u Srbiji nije visoka – i zato se fokus stavlja na meso.
Izbor rase
Kod izbora rase imate dva puta: domaće ili tovne.
Domaće rase, poput sjeničke pramenke, poznate su po izdržljivosti i skromnim uslovima. U dobrim uslovima daju 1,3 jagnjeta godišnje, uz laktaciju 60–80 l, što je dovoljno da jagnjad napreduju. Idealne su ako vam je pašnjak glavni adut.
Tovne rase poput il de fransa zahtevaju više hrane, ali imaju bolji prirast i radman – jagnjad brže dostižu prodajnu težinu.
Međutim, kod njih je ishrana presudna: bez koncentrata i dobre kabaste hrane ne dolazi do očekivanih rezultata.
Mešavina domaće i tovne rase je često kompromis koji se isplati u praksi – kada želite otpornost, ali i prirast. Važno je pratiti i plodnost stada, jer svako dodatno jagnje godišnje značajno podiže prihod.
Koze – fleksibilnost i tržišna niša
Koze ne samo da proizvode mleko koje se na tržištu ceni više, već vam ostavljaju prostor za preradu, direktnu prodaju i gradnju male, ali lojalne baze kupaca. Zato koze često ispadnu najfleksibilnija opcija za gazdinstva koja žele brz obrt, više kontrole i pristup tržišnoj niši.
Mleko, sir i surutka
Jedna dobra mlečna koza godišnje može dati 500–600 litara mleka.
Alpina, sanska i njihove mešavine sa domaćim rasama u praksi daju proseke od 450 do 600 litara po laktaciji, u zavisnosti od uslova, ishrane i genetike. Ako prodajete mleko direktno, cena ide od 200 do 250 dinara po litru, ali prava zarada dolazi kad mleko pretvorite u sir i surutku.
Na primer, od 5,5 l mleka dobija se 1 kg mladog sira koji na pijaci ide od 1.200 dinara pa naviše. Uz to ostaje 2,5 l surutke koju možete prodavati po 100–150 dinara po litru. Kada sve saberete, efektivni prihod po litru mleka može preći 280 din. I sve to uz minimalno bacanje i maksimalnu iskoristivost.
Uslovi držanja i dnevni trošak
Koze ne traže luksuz, ali traže red. Čist, suv objekat, dobra ventilacija i čvrsta ograda su obavezni, jer koze lako preskaču, gurnu i prođu gde ne treba. Stelja mora biti suva, jer su sklone infekcijama vimena ako je vlaga prisutna.
Ishrana je najvažniji deo budžeta: kvalitetno seno, kabasta hrana, uz dodatak koncentrata u laktaciji.
U proseku, mlečna koza pojede oko 500–600 kg sena i 80–120 kg koncentrata godišnje. Cene tih komponenti variraju, ali proizvodna cena litra mleka uz dobru organizaciju ostaje ispod 90 din, što ostavlja veliku razliku do prodajne cene. Ako uvodite preradu, računajte i osnovnu opremu – lonci, sirila, forme, frižider – ali i vreme i rad koji se ulažu. Isplati se kada kupci postoje.
Tržište, potražnja i model prodaje
U većim gradovima i turističkim mestima, potražnja za kozjim mlekom, sirom, jogurtom i surutkom raste iz godine u godinu.
Mleko se prodaje po 200–250 din/l, mladi sir 800–1.200 dinara po kilogramu, a specijaliteti i više.
Jarad se sezonski prodaju po 400–500 din/kg žive vage, često su unapred rezervisana.
Ključni deo uspeha je u direktnom kontaktu sa krajnjim kupcem – pijaca, dostava, lokalni ugostitelji. Ko ima pristup toj niši, ne mora mnogo da se širi da bi imao dobru zaradu.
Uzgajanje koza idealno je za gazdinstva koja imaju manje prostora, ali žele intenzivniji model rada i veću kontrolu nad cenom.
Goveda – visoki prinosi, ali i visoki troškovi
Goveda su simbol stočarstva – robusna, moćna i „teška“ u svakom smislu. Ali taj potencijal dolazi sa cenom.
Na papiru, krava donosi najviše – po litru, po teletu, po telu. U praksi, sve zavisi od resursa koje imate i sposobnosti da organizujete ceo proces – od ishrane i muže do hlađenja i otkupa.
Mleko i meso
Mlečna krava u Srbiji u proseku da oko 5.000 litara godišnje. Ako je otkupna cena mleka 55 dinara za litar, to je 275.000 dinara bruto po kravi, bez uračunatog teleta.
Međutim, mlekare otkupljuju po strogim uslovima: mleko mora biti higijenski ispravno, redovno isporučivano i u dovoljnim količinama.
Prerađivači traže konstantan kvalitet, a cene variraju po regijama. U mesnom sektoru, tovna junad teža od 480 kg se prodaju po 340–370 dinara po kilogramu. To je potencijalno 200.000+ dinara po grlu – ali uz visoku potrošnju hrane i vremena.
Teletina kao dodatni izvor prihoda zavisi od reprodukcije, teljenja i opstanka teladi.
Dnevni trošak i uslovi držanja
Goveda su zahtevna: traže prostor, organizaciju i energente.
Jedna krava godišnje pojede preko 3.000 kilograma kabaste hrane i 800+ kilograma koncentrovane smeše. Uz to dolaze vitamini, vakcine, osemenjavanje, muža i hlađenje mleka.
Za mlečne krave je potreban laktofriz, muzilica i prostor za čuvanje. Ako toga nema – mlekara neće otkupiti mleko.
Ukoliko imate sopstvenu zemlju i proizvodite hranu, računica postaje stabilnija. U suprotnom, zavisite od tržišta kabaste hrane, gde cena sena ili kukuruza lako skoči i pojede maržu. Trošak rada i organizacije muže (dva puta dnevno, svaki dan) mora biti uračunat kao stalni trošak.
Isplativost
Govedo se isplati tamo gde postoji ozbiljna organizacija: sopstveni hektari za hranu, lak pristup mlekari ili lokalna prerada, dobra genetika i rutina.
Na malim farmama, najčešće je to moguće samo ako već imate infrastrukturu ili ulazite u posao porodično, uz podelu rada.
Ako ne proizvodite svoju hranu, cena litra mleka lako pređe 65–70 din, što otkupna cena teško pokriva.
Takođe, govedo je sporije u obrtnosti: od teljenja do teleta koje donosi prihod prođe više meseci, pa i godina. To je razlog što male farme često kombinuju po jednu–dve krave za sopstveni sir i preradu, dok glavni prihod drže kroz koze i ovce. Govedo ima potencijal – ali samo ako imate kontrolu nad celim sistemom.
Poređenje ovaca, koza i goveda – šta kažu brojke
U ovom delu prikazujemo konkretne brojke za jednu godinu po grlu, bez subvencija i dodatnih ulaganja u opremu. Uporedili smo tipične prihode i osnovne troškove za tri vrste stoke, kako biste imali jasan pregled šta se zaista isplati u svakodnevnoj praksi.
Tabela prihoda i troškova (godišnje po grlu, bez subvencija)
| Vrsta stoke | Glavni proizvod | Količina (prosek) | Cena po jedinici | Bruto prihod (din) | Napomena |
| Ovca | Jagnjeće meso | 1,3 jagnjeta x 29 kg | 450–500 din/kg | 16.965 – 18.850 | Vuna se ne računa u profit |
| Koza | Mleko + prerada | ~530 litara | 200–280 din/l | 106.000 – 148.400 | Sir i surutka povećavaju maržu |
| Krava | Kravlje mleko | ~5.000 litara | 54–56 din/l | 270.000 – 280.000 | Teletina dodatno + trošak mnogo veći |
| Tovno june | Meso (600 kg) | 600 kg | 340–370 din/kg | 204.000 – 222.000 | Visoki troškovi hrane, duži ciklus |
Kratak uvid u brojke
Na prvi pogled, govedo donosi najviši bruto prihod, ali to ide uz najveće dnevne troškove, potrebu za infrastrukturom i dužu obrtnost kapitala.
Koze pokazuju najviši povraćaj po litru kad se mleko prerađuje i prodaje direktno – pogotovo ako imate tržište za sir i surutku.
Ovce su najskromnije, ali i najstabilnije, naročito tamo gde ispaša preovlađuje.
Tovno june ima visok prihod po grlu, ali i znatno duži proizvodni ciklus i veće operativne troškove.
Ukratko – koze su brze, ovce su lake, goveda su moćna – ali zahtevna.
Povraćaj investicije – koliko brzo se ulaganje vraća kod svake vrste stoke
Povraćaj investicije (ROI) meri koliko brzo i koliko sigurno se početna ulaganja vraćaju kroz prodaju mleka, mesa ili prerađevina.
U stočarstvu, ROI zavisi od: brzine obrta kapitala, odnosno toga koliko brzo stoka daje proizvod za prodaju, od marže po jedinici proizvoda – na primer po litri mleka i od kontinuiteta tržišta.
- Koze se najbrže „vraćaju” jer su ulaganja u objekte i ishranu umerena, a cene gotovih proizvoda – mleka, sira, surutke – visoke, pogotovo u direktnoj prodaji. Malim farmama sa 5–20 koza ROI se javlja već u prvoj godini, posebno uz sopstvenu preradu.
- Ovce zahtevaju manja ulaganja i lako se uklapaju u pašnjake i postojeće objekte, ali zarada dolazi sezonski kroz jagnjad. ROI je stabilan i predvidiv, ali sporiji – obično tek po prodaji jagnjadi, s povratom uloženog kroz 12 dp 15 meseci.
- Goveda, posebno mlečne krave, traže veće početne troškove (objekti, mehanizacija, hrana), a povraćaj zavisi od količine mleka i plasmana. ROI može biti povoljan tek nakon 2–3 laktacije ako je ishrana optimizovana i ako postoji otkup ili prerada. Što se tovnih junadi tiče, ROI dolazi tek po prodaji mesa, što može biti nakon 12–18 meseci, uz visoke ulazne troškove.
Zato je povrat investicije najvažniji u celoj ovoj priči. On pokazuje koji sistem odgovara vašim resursima, vremenu i organizaciji.
Koji je najbolji izbor za vašu malu farmu?
Podaci iz 2024/2025. potvrđuju isti obrazac: cene jagnjadi i jaradi žive mere drže se u širokom, ali povoljnom intervalu.
Otkup kravljeg mleka oscilira oko srednjih 50 dinara po litru.
Kozje mleko i sir u direktnoj prodaji nose premiju.
Dakle, šta je odgovor na pitanje Koja stoka najviše zarađuje?
Za svakoga od vas koji želite da započnete uzgoj stoke, odgovor je drugačiji. To je ona vrsta koja vam dozvoljava da pređete najkraći put od štale do kupca.
To je razlog što male farme koje rade prerađevine od kozijeg mleka danas često vode u ukupnoj zaradi po grlu.
Ako razmišljate o tome šta je sledeći korak, zapisujte realne cene iz vašeg okruženja dve nedelje zaredom, uporedite ih sa troškovima hrane i donesite odluku koja vam se čini najboljom. Slušajte svoje emocije, ali i gledajte u konkretne podatke i tabelu.
Između ta dva pola krije se najbolji izbor za svakoga od vas.