Pravilno održavanje travnjaka

Najlepši ukras svakog vrta je lep travnjak. Ono što je tepih u sobi, to je travnjak u vrtu. Samo savesna i pažljiva sadnja i kasnije pravilno održavanje travnjaka, daće nam svež, zelen travnjak podjednake gustine.

U mnogim vrtovima travnjak pokriva veći deo površine i oči ne mogu da se nagledaju sočne i sveže zelene boje. Pogotovo kada se, sjajan i blještav, travnjak takmiči sa bojama ruža i letnjeg cveća, s kojima se uz to lepo slaže. Međutim, treba imati na umu da je travnjak nešto više, nije samo zbirka trava. U svakom slučaju, travnjak iziskuje detaljan plan izrade i stalno održavanje, ukoliko želimo da nam duže pričinjava zadovoljstvo. Travnjak ne treba da služi samo kao ukras i element za oblikovanje vrta, već treba da je na čvrstom terenu, pogotovu ako se na njemu deca igraju. Pored toga, i troškovi održavanja travnjaka i uređenja svakako treba da budu u razumnim granicama, da održavanje ne postane teret.

Grabuljanje

Ovu vrstu radova u vrtu nipošto ne smete izostaviti, naročito u proleće kada je travnjak u lošem stanju ili zatrpan raznim organskim otpadom. Grabuljanje se obavlja nekoliko puta godišnje, a najbolje je da se koriste fleksibilne žičane grabulje da bi se busen pročešljao, pojačalo pozitivno dejstvo košenja i sprečilo širenje puzajućih korova.

 

 

Čišćenje

Podrazumeva uklanjanje materijala koji se nakupe tokom sezone. Opalo lišće može predstavljati ozbiljan problem za travnjak, naročito u jesen, kada ga ima najviše. Ukoliko se ne ukloni, vlati neće imati dovoljno svetlosti i busen će požuriti, a košenje će kasnije biti otežano jer će se gliste uvlačiti lišće u svoje rupe u zemljištu. Čišćenjem travnjaka metlom uklanjaju se kamenčići, smeće kongrecije kišnih glista i mrava.

 

 

 

 

 

Navodnjavanje

Poslednjih godina količina padavina nedovoljna je da bi se korenov sistem normalno razvijao i snabdevao vodom. Sve češće suše u kasno proleće i leto zahtevaju navodnjavanje travnjaka jer će u suprotnom trava izgubiti svežinu, čvrstinu i boju. Veoma je važno da se zemljište pre navodnjavanja dobro isuši i stvrdne, što će sprečiti da se voda ne zadržava na površini i pospešiti njeno upijanje i vlaženje dubljih slojeva. Količina vode za navodnjavanje travnjaka iznosi oko 10 l/m2, a u slučaju suše primenjuje se dva puta nedeljno. Druga opcija je 7 l/m2 ukoliko se travnjak zaliva tri puta nedeljno (21 l/m2 nedeljno).

Aeracija

Zemljište se usled gaženja sabija čime se iz njega istiskuje vazduh, a koren se deformiše. Takođe, sasušeni i odumrli delovi biljaka zatvaraju prolaze za vodu, đubrivo i vazduh, zbog čega povremeno treba vaditi “čepove”(uklanjati delove busena) i bockati travnjak. Vađenje čepova težak je posao i obavlja se jednom, ili još bolje, dva puta godišnje. Jesen i početak proleća najbolje su vreme za aeraciju travnjaka koji se tada i đubri, a gotove rupe omogućiće hranljivim materijama da brže prodru u zemljište ispod busena.

Održavanje travnjaka

U mere održavanja travnjaka spada redovno košenje 10 do 12 dana pomoću kosilice, zatim zalivanje, valjanje i plevljenje korova, kao i prihranjivanje. Kada nameštamo kosilicu na prvi rez, moramo se pridržavati pravila da nikad ne sme da se seče više od jedne trećine biljke. To znači da kosilicu treba namestiti na ,,pet santimetara”, ako je trava visoka 8 cm, što znači — treba da odsečemo 3 cm. Ako je trava kasnije gusta, onda u prvoj godini zadržimo ovu visinu. U sledećoj i kasnijim godinama smanjimo visinu (četiri do pet santimetara). Košenje uzduž i popreko daje tamniju boju u poređenju s bojom koja se dobija kod visokog reza samo u jednom smeru. Osim toga, košenje uzduž i popreko daje mnogo gušću travu.

Što češće kosimo travu, to je bolje jer će biti gušća, ali to obavezno treba da činimo svakih osam dana!

Ako travnjak kosimo kraće, preporučuje se da ga u glavno doba rasta, to jest od maja do avgusta, kosimo svakih pet dana. Naravno, ovom košenju treba da sledi odgovarajuće zalivanje i prihranjivanje. Sa sve ređim prihranjivanjem od avgusta pa nadalje, razmaci između košenja postaju sve veći, jer rast trave sve više slabi. Poslednji otkos pada početkom novembra, zavisno od vremena. Što kasnije — to bolje, jer trava treba da sačeka zimu kratko pokošena, kako se ne bi oštetila prilikom ležanja pod snegom.

Đubrenje

Dobro odnegovan travnjak kosi se 25 do 30 puta u toku jednog vegetativnog perioda, pri čemu svaki put odsečemo dva do tri santimetra trave. Ovo otprilike odgovara letnjem rastu biljaka od 60 do 100 centimetara. Ovakav prirast trave može se postići samo dobrim prihranjivanjem. Pre nego što trava počne da raste, krajem februara ili početkom marta, počinje se sa prihranjivanjem. Na 100 m travnjaka posipamo 15 do 20 kg treseta. Uskoro ćemo zapaziti da trava dobro raste i da postaje gusta i na poluosenčenim mestima, gde inače slabije raste. Oko pet nedelja posle dodavanja treseta, počinjemo sa intenzivnim prihranjivanjem veštačkih đubrivima. Treset se dodaje samo jednom, u proleće, jer su ove hranljive materije dovoljne za celu godinu.

Da bi preko celog leta trava bila sočna i zelena, potrebno je prihranjivanje veštačkim đubrivima

Za ovu svrhu podesan je amonium-nitrat i kalcijum amonium-nitrat. Ova đubriva su veoma efikasna, jer ih biljke brzo iskorišćavaju. Prihranjivanje ovim đubrivima potrebno je svake dve do tri sedmice u kišnim danima, i to 10 do 15 grama po kvadratnom metru. U pogledu količine, moramo se tačno pridržavati uputstva, jer upotrebom prekomerne količine možemo izazvati ožegotine na travnjaku, pa je travu na takvim mestima teško obnoviti. Sa prihranjivanjem možemo otpočeti početkom maja, a prekinuti krajem juna, kako bi se trava, dolaskom mrazeva, odmorila i prestala da raste. Ako zemlja ne sadrži dovoljno kreča, u januaru ili februaru možemo posuti po snegu iznad travnjaka još malo Tomasovog brašna.

Zalivanje treba vršiti posle svakog košenja travnjaka i posle svakog đubrenja, osim ako neposredno posle toga padne kiša, i to treba da bude izdašno zalivanje, ali ne toliko da se na travnjaku stvaraju barice. Laka porozna zemljišta brže primaju vodu od teških i zato treba isprobati koliko vremena je potrebno za zalivanje travnjaka. Obično se uređaj za zalivanje premešta svakih 30 minuta. Zalivanje travnjaka treba ponoviti ako se posle gaženja pojedine vlati same od sebe ne vraćaju u prvobitni položaj.

Suzbijanje korova

Najveći neprijatelj je mahovina. Ona se naročito širi ako je upotrebljena pogrešna mešavina semena (na primer, ispod drveća nismo upotrebili mešavinu za senku), ako je travnjak suviše kratko košen, ako je prekomerna vlažnost zemljišta, ako se zemlja zbog suvišnog valjanja sabila i ako je vremenom postala suviše kisela (usled nedostatka kreča). Mahovina se pojavljuje tamo gde je trava oslabljena i već razređena.

Ako smo upotrebili pogrešnu mešavinu semena, ne preostaje ništa drugo, nego da mahovinom zarasla mesta popravimo novom setvom. Ako je mahovina nastala usled zadržavanja vode, pokušajmo da udubljenja ispunimo mešavinom peska i treseta i da ih ponovo zasejemo. Ako je razlog to što je zemlja sabijena, u tom slučaju najčešće će nam pomoći sertifikacija, tj. prozračavanje tla koje se postiže gustim ubodima specijalnim vilama. Prilikom svakog uboda vilama stvore se rupice koje zatim ispunimo peskom ili mešavinom peska i treseta.

Korovi, kao što su maslačak, bokvica, krasuljak, Ijutić i detelina, pojavljuju se na mestima gde trava nije dovoljno gusta

Za suzbijanje korova važi pravilo: u vremenu najjačeg rasta valja češće kositi. Pomoću pogodne alatke mogu se odmah povaditi maslačak i bokvica, a krasuljak i ljutić suzbijamo hemijskim sredstvima. Na raspolaganju nam stoji čitav niz sredstava raznih proizvođača, koja imaju širok spektar dejstva.

Podizanje travnjaka

Nakon grubog oblikovanja terena pristupa se obradi tla za setvu trave. Loše tle (glina, smonica) poboljšava se dodatkom dobre baštenske zemlje, komposta ili dobro pregorelog stajnjaka. I pri najvećoj štednji na 100 m površine treba dodati 1 m stajnjaka, a bolje je ako se ta količina udvostruči. Stajnjak treba po celoj površini ravnomerno razastreti, a zemljište prekopati na dubinu od 30 cm kada se zemljište očisti od kamenja i korova. Zatim celu površinu treba pograbuljati i lagano povaljati. Bolje je ako se površina određena za travnjak prekopa u jesen, da zemlja preko zime dobro promrzne, usitni se i slegne.

Prilikom izbora načina pripreme zemljišta treba, pre svega, da pregledamo zemlju u vrtu i uverimo se da li je zemljište po fizičkom sastavu teško, srednje teško ili lako:

• Na teškom zemljištu brzo se stvara pokorica, posle pljuskova postaje blatnjavo ili tvrdo, naročito ako se po njemu stalno gazi. Na taj način tle postaje tvrdo kao kamen i iz njega se istisne vazduh, što negativno utiče na razvoj korenovog sistema i ishranu biljaka.
  Lako zemljište ima lošu osobinu što brzo propušta vodu, pa u rizosfernom sloju nema dovoljno vode.
  Ako je zemljište po strukturi teško, treba da se doda oštar rečni pesak i tako se poveća kapilarnost (sposobnost zadržavanja vode i vazduha.
  Ako je zemljište po strukturi suviše lako, treba mu dodati organske materije ili ilovaču, kako bi čestice zemlje bile što bolje vezane.

Na kraju treba da proverimo sva mesta gde zemlja dodiruje popločane površine, svetlosne šahtove, zidove i slično i, prema potrebi, da ih popunimo zemljom tako da sloj zemlje bude koji centimetar iznad gornje ivice ploče. Kada smo sve napred opisane poslove obavili, možemo pristupiti setvi.

Za sejanje trave najpogodniji je oblačan i miran dan bez vetra

Količina semena određuje se po kvadratnom metru travnjaka i zavisno od mešavine semena i kreće se između 30 do 40 grama. Ako se površina nalazi u senci ili je zemlja manje plodna, trava se seje nešto gušće. Posle setve zemlju treba grabuljama ukopati da bi seme ušlo u zemlju oko jedan i po santimetar. Naposletku, celu površinu treba još jednom ravnomerno povaljati lakim ručnim valjkom težine 20 do 25 kg.

Pogodne mešavine semena trave bile bi sledeće:

• za vlažno ilovasto tle: 70% engleskog Ijulja Lolium perene, 10% bele rosulje Agrostis alba, 10% ovčije vlasulje Festuca ovina, 5% krestac trave Cynosorus cristatus;
  za suvo tle: 60% vlasnjače poljske Festuca pratensis, 20% engleskog Ijulja Lolium perene, 10% ovčje vlasulje Festuca ovina, 10% crvene vlasulje Festuca rubra;
  za polusenčani (u hladu) položaj: 20% bele rosulje Agrostis alba, 20% poljske vlasnjače Poa pratensis, 40% metvice Poa nemoralis, 20% crvenkaste rosulje Agrostis vulgaris.

Kada želimo da nam travnjak češće posluži i kao igralište za decu, navedenim mešavinama možemo dodati i 5% bele deteline Trifolium repens. Setva se vrši rukom, i to što ravnomernije. Uz ivice treba sejati nešto gušće nego u sredini budućeg travnjaka, jer ćemo tako dobiti guste i jake ivice. Ako nemamo pogodan valjak, površinu posle setve možemo potabati drvenim pločama-tapkalicama veličine 20 x 30 cm, koje se kanapom privežu na noge.

Najbolje vreme za setvu je proleće, kada se više ne može očekivati smrzavanje zemlje, ali može se sejati i preko celog leta, sve do jeseni, ukoliko ćemo travu zalivati uređajima za zalivanje.

Normalno bi trebalo da važi pravilo da zalivanje posle setve nije preporučljivo, jer se na površini zemlje stvara kora kroz koju klice semena ne mogu isklijati. Radi toga je najbolje da zemlju nakvasimo nekoliko dana pre setve. Ukoliko smo travu posejali posle dužeg perioda suše, neophodno je da zasejanu površinu oprezno zalivamo. Ako smo već jednom počeli sa zalivanjem, moramo to ravnomerno nastaviti sve dok ne padne prva kiša posle setve.

Vreme klijanja i nicanja svežeg semena trave jeste od jedne do tri nedelje. Na nekim mestima trava ubrzo postane gusta, dok je na drugim gotovo nema. To je zbog toga što pojedine vrste trava imaju sasvim različito vreme klijanja. Nemojmo zato očajavati ako trava ne niče ravnomerno. I nemojmo da se odmah hvatamo za vrećicu sa semenom i ponovo sejemo na golim mestima. Tek kad je trava stara tri do četiri meseca, možemo je ponovo dosejavati. No, pre nego što bacimo novo seme, gola mesta treba malo grabuljama razdrljati. Na ta mesta stavimo sasvim tanak sloj treseta i dobro pripremljenu površinu možemo onda ponovo da zasejemo.

Prvo košenje trave treba obaviti kosom, jer su žilice trave još preslabe, pa bi ih kosačica mogla iščupati iz zemlje. Posle prvog košenja površinu trave moramo blago povaljati. Kada su vlati trave narasle 8 do 10 cm, pokosimo ih ručno motornom kosačicom. Dalje košenje kosom se ne preporučuje, jer retko koji vrtlar-amater ume da rukuje kosom. Kad je u pitanju travnjak, kosilicom ćemo u svakom slučaju napraviti manje štete nego kosom.