Rezidba voćaka nije nešto što treba raditi nasumično, ni kada vam se čini da je vreme. To je jedna od ključnih agrotehničkih mera koja direktno utiče na to koliko će voćka roditi, kako će izgledati i koliko dugo će biti zdrava.
Ako se uradi pogrešno ili u pogrešno vreme, šteta može biti veća od koristi – to se vidi i posle jedne sezone, a nekad i više godina za redom.
Orezivanje je tema o kojoj mnogi misle da znaju dovoljno, ali u praksi se pokaže da nije baš tako.
Ključne stavke koje treba zapamtiti:
- Zimska rezidba (januar–mart) pogodna je za jabuku, krušku i šljivu
- Breskva se orezuje kasno u zimu ili rano u proleće – ne ranije
- Trešnja i višnja podnose rezidbu bolje leti, posle berbe, nego zimi
- Letnja rezidba služi za korekciju, proređivanje krošnje i kontrolu rasta
Pregled: kada se koja voćka orezuje
U tabeli ispod pogledajte kad se koja voćka po pravilu orezuje:
| Vrsta voćke | Osnovna rezidba | Napomena |
| Jabuka | Januar – mart | Tokom zimskog mirovanja |
| Kruška | Februar – mart | Osetljivija na mraz posle reza |
| Šljiva | Februar – mart | Izbegavati kasnu jesen |
| Breskva | Kraj februara – mart | Agresivna rezidba, kasno u zimu |
| Trešnja | Posle berbe (jul) | Minimalna zimska rezidba |
| Višnja | Posle berbe ili rano proleće | Slično kao trešnja |
Pre nego što uđete u voćnjak, proverite je li vaš alat zaista spreman za posao. Tup ili zarđao alat pravi gnječene rezove koji dugo zarastaju i postaju ulaz za gljivice i bakterije.
Kako navodi Lager Market, makaze za orezivanje su osnova svakog ozbiljnog orezivanja – za tanke i srednje grane, one su nezamenjive. Za deblje grane (prečnika 3–5 cm) koriste se makaze za grane tipa „lopper“, a za još deblje i testerica za rezidbu. Svaki alat treba dezinfikovati između stabala, posebno ako ima znakova bolesti.
Jabuka je najrasprostranjenija voćka u Srbiji i, srećom, jedna od onih koje dobro podnose rezidbu. Osnovna, formativna i produkciona rezidba rade se u periodu od januara do kraja marta, dok je drvo u punom zimskom mirovanju. Temperatura ne bi trebalo da pada ispod -5°C u danima neposredno posle reza, jer mraz može oštetiti sveže rane na granama. Kod jabuke se uklanjaju: Zdrava krošnja jabuke treba da bude otvorena, sa dovoljno prostora da sunce dopire do svih delova. Ako je krošnja pregusta, plodovi su sitniji, boja slabija, a bolesti se brže šire. Jedna od najčešćih grešaka je ostaviti previše „vodopija“. Vodopije su jake uspravne grane koje uglavnom ne donose rod, već samo zagušuju krošnju i troše energiju stabla, pa se seku do same osnove. Kruška se orezuje slično kao jabuka, ali je nešto osetljivija. Rezidba se obavlja od februara do sredine marta, i ovde treba biti pažljiv – kruška lako reaguje na kasne mrazeve posle reza. Ako u vašem kraju ima čestih povratnih mrazeva u martu, bolje je biti na sigurnoj strani i ne žuriti. Kruška prirodno ima uspravan rast i teži ka piramidnom obliku krošnje. Kod nje se trudimo da otvorimo središte i podstaknemo horizontalan rast grana, jer horizontalne grane brže prelaze u rodni stadijum nego vertikalne. Kod kruške je greška oštra, agresivna rezidba – ona stimuliše jak vegetativni porast i odlaže plodonošenje. Bolje je godinama raditi umerenu korekciju nego jednom radikalno seći. Šljiva je voćka koja ne voli da je se mnogo „dira“, ali ipak zahteva redovnu rezidbu. Osnovna rezidba obavlja se u februaru i martu, pre početka vegetacije. Izbegavajte rezidbu u jesen i ranu zimu – šljiva je podložna bakterijskoj raku i gljivičnim bolestima, a rane napravljene u vlažnom, hladnom periodu teško zarastaju. Šljiva rađa na jednogodišnjim i dvogodišnjim granama, što znači da previše agresivna rezidba može da „pojede“ sledeći rod. Proređivanje i uklanjanje starih, iscrpljenih grana daje prostora mladim rodnim grančicama. Posle berbe, posebno kod starijih stabala, može se uraditi lagana letnja rezidba – uklanjanje gustih mesta u krošnji i zelenih vodopija. Ovo poboljšava provetravanje i smanjuje rizik od šupljikavosti lista i monilije. Breskva je posebna priča. Ona rađa isključivo na jednogodišnjim granama – granama koje su narasle prošle sezone. To znači da ako ne orezujete breskvu redovno i dovoljno agresivno, ona se „penje“ sve više, rod se pomera ka vrhovima, a grane u donjem delu ostaju prazne i osuše se. Rezidba breskve radi se krajem februara i u martu, kada pupoljci počnu blago da bubre, ali još nisu krenuli u rast. Ovaj period je važan – ako se čeka previše, rizikuje se mraz; ako se uradi prerano, rane su izložene zimi. Kod breskve se uklanja 60–70% prošlogodišnjeg prirasta. Ostavlja se tek toliko rodnih grana koliko stablo može da „iznese“ sa dobrim plodom. Bolje 30 krupnih breskvi nego 200 sitnih. Česta greška je kada ostavite previše kratkih rodnih grančica, a premalo mladih izdanaka koji će sledeće godine nositi rod. Zato uz svaku rodnu granu treba ostaviti i mlađu zamensku granu koja će preuzeti rod naredne sezone. Trešnja i višnja se ponašaju drugačije od jabuke, šljive ili breskve. One su osetljive na jake zimske reze jer rane zarastaju sporo, a u vlažnim uslovima to je direktan poziv za gljivicu Monilinia i bakteriozni rak. Zbog toga se i trešnja i višnja pretežno orezuju posle berbe – negde u julu, dok je drvo još u vegetaciji i dok rane mogu brzo da zaraste. Letnja rezidba kod ovih vrsta nije kompromis, nego pravi izbor. Zimska rezidba je dozvoljena, ali neka bude minimalna – samo suhe, bolesne ili jako ukrštene grane. Nikakvi jaki zahvati u zimskom periodu. Kod trešnje je posebno važno formirati krošnju dok je stablo mlado – posle određene starosti, jaka rezidba može izazvati jaku reakciju gumozom, a oporavak traje godinama. Vreme rezidbe dosta utiče na to kako će voćka reagovati tokom sezone. Neke vrste bolje podnose rezanje tokom zime, dok je kod drugih sigurnije sačekati toplije dane ili period posle berbe. U praksi se najveći deo ozbiljnijih radova ipak obavlja od zime do ranog proleća, dok se tokom leta uglavnom rade korekcije krošnje i uklanjanje viška mladih izdanaka. Ovo je najvažniji period za većinu vrsta. Drvo miruje, nema aktivnog toka sokova, rane su manje stresne za biljku. Zimska rezidba se koristi za formiranje krošnje, uklanjanje obolelog drva i regulisanje opterećenja rodom. Temperatura tokom rada i neposredno posle ne bi trebalo da bude ispod -5°C. Prolećna rezidba je uglavnom korekciona – uklanjanje onoga što se u zimskoj rezidbi preskočilo, ili čekanje na kasne mrazeve koji su promenili planove. Kod breskve se ponekad namerno čeka do marta da bi se videlo koje su grane prezimile, pa se rezidba prilagođava tome. Letnja rezidba ne zamenjuje zimsku, ali je vredan alat za proređivanje krošnje, uklanjanje vodopija i poboljšanje osvetljenja. Kod trešnje i višnje je osnovna rezidba. Rane zarastaju brzo, a stablo je u punoj snazi. Jesenja rezidba se generalno ne preporučuje za voćke. Drvo ulazi u mirovanje, rane zarastaju sporo, a vlaga i hladnoća povećavaju rizik od infekcija. Jedina situacija kada se rade jeseni je uklanjanje slomljenih ili opasnih grana – čisto iz nužde. Ovo je deo gde se mnogo toga lomi. Nije reč o tome da ljudi ne žele da rade ispravno – problem je što se ove greške prenose s kolena na koleno i niko ih ne dovodi u pitanje. Kada prvi put uđete u voćnjak sa makazama, sve deluje komplikovano. Šta odseci, šta ostaviti, koliko kratak rez, da li je ova grana rodna ili ne. Sa godinama to postaje instinkt – počnete da „čitate“ drvo, vidite gde mu nedostaje svetlost, gde je pregusta krošnja, koje grane su iscrpile svoju ulogu. Greška u rezidbi se ne ispravlja sledećeg dana – čeka vas sledeća sezona. Ali i greška nije katastrofa, voćke su žilavije nego što mislite. Radite redovno, koristite dobar i oštar alat, pratite vreme i vrstu voćke i rezultati će doći sami.Kako i kada orezivati jabuku
Kako i kada orezivati krušku
Kako i kada orezivati šljivu
Kako i kada orezivati breskvu
Kako i kada orezivati trešnju i višnju
Rezidba voćaka po godišnjim dobima
Zimska rezidba (januar – mart)
Prolećna rezidba (mart – april)
Letnja rezidba (jun – jul)
Jesenja rezidba (oktobar – novembar)
Najčešće greške kod orezivanja voćaka
Pitanja koja se retko postavljaju, a važna su
Za kraj – ono što se uči tek posle par sezona